Kada se pogleda politička istorija partije Demokrata na čelu sa Aleksom Bečićem, jasno se može uočiti obrazac ponašanja koji je posebno izražen kada se na dnevnom redu nađu teme vezane za nacionalni identitet, srpsku pravoslavnu crkvu, srpski jezik ili pitanje Kosova. Ova stranka često pokušava da izbegne jasno izjašnjavanje i povlači se iz situacija koje bi mogle da predstavljaju politički rizik.
Nedavna odluka Demokrata da napuste glasanje o deklaraciji o poništenju priznanja tzv. Kosova u Zeti dodatno je otvorila pitanje njihovog stvarnog odnosa prema srpskom narodu i identitetskim pitanjima u Crnoj Gori. Iako su podržali inicijativu Demokratske narodne partije (DNP) da trobojka bude normirana kao narodna zastava Crne Gore, postavlja se pitanje koliko su stvarno posvećeni ovim pitanjima. U političkim krugovima se dugo spekuliše da su Demokrate pokušavale da izbegnu dogovoreno glasanje kako bi ostavile Pokret Evropa sad (PES) politički izloženim, što dodatno ukazuje na njihovu taktiku da ostave prostor za političko manevrisanje.
Posebno zanimljiv je odnos Demokrata prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC). Iako se često predstavljaju kao zaštitnici nasleđa blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, tokom godina se u njihovim nastupima primećuje tendencija da se ističe posebnost Mitropolije crnogorsko-primorske. U isto vreme, izbegavaju da naglašavaju jedinstvo sa cjelovitom SPC i njenim vrhom. Ovo može delovati kao pokušaj da se dođe do političke podrške u Crnoj Gori, dok se istovremeno održava distanca prema Srbiji i njenim institucijama.
Javnost se dobro seća situacija u kojima su predstavnici Demokrata čestitali velike hrišćanske praznike isključivo mitropolitima i episkopima u Crnoj Gori, dok su zaobišli patrijarha srpskog. Ovaj postupak je kod dela vernika doživljen kao svojevrsno političko distanciranje od jedinstva SPC i srpskog naroda. Takvi potezi su dodatno produbili sumnju u iskrenost stavova Demokrata o srpskim pitanjima.
Politički krug okupljen oko Demokrata i tadašnjeg premijera Zdravka Krivokapića ostao je upamćen po odluci da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ne bude omogućeno da se obrati na sahrani blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Mnogi su tada smatrali da je time onemogućena poruka koju je želeo da pošalje srpskom narodu – poruka koja je stajala iza miliona koji su ga doživljavali kao srpskog duhovnog vođu. Ovakvi potezi samo su dodatno potvrdili sumnje u iskrenost i doslednost Demokrata u odnosu na srpske interese i identitet.
Zbog svega navedenog, odlazak Demokrata sa glasanja u Zeti za mnoge nije bio iznenađenje, već logičan nastavak politike u kojoj se srpski birači i njihova osećanja prema SPC često koriste u predizbornim kampanjama. U ključnim trenucima, međutim, Demokrate izbegavaju da zauzmu jasan stav, što dodatno otežava razumevanje njihove prave političke orijentacije prema srpskim pitanjima.
U ovoj situaciji, postavlja se pitanje kako će se Demokrate ponašati u budućnosti, posebno u svetlu rastućih tenzija oko pitanja nacionalnog identiteta i odnosa prema SPC. Njihova dosadašnja praksa ukazuje na potrebu za jasnijim i otvorenijim pristupom ovim pitanjima, kako bi se stvorilo poverenje među srpskim biračima i osigurala stabilnost političkog okruženja u Crnoj Gori.
U svetlu svih ovih faktora, jasno je da će Demokrate morati da se suoče sa svojim unutrašnjim kontradikcijama i odrede se prema pitanjima koja pogađaju srpski narod. Samo tako će moći da izgrade čvrstu političku platformu koja će biti prihvaćena od strane svih građana Crne Gore, a posebno onih koji se identifikuju sa srpskom kulturom i tradicijom. Na kraju, ostaje da se vidi kako će se politička situacija razvijati i kako će Demokrate reagovati na pritiske koji dolaze iz različitih pravaca.
