Drago Parandilović, deda poznatog opozicionara Miloša Parandilovića, predsednika Novog lica Srbije, krenuo je iz Priboja kako bi prisustvovao velikom skupu u Beogradu i pružio podršku predsedniku Aleksandru Vučiću. Ovaj događaj privukao je pažnju javnosti, a Drago, koji ima 88 godina, postao je simbol podrške trenutnoj vlasti.
Na licu mesta, novinari su primetili da je Drago verovatno najstariji putnik iz Priboja koji je došao u Beograd zbog ovog skupa. Kada je reporter upitao koliko ima godina, Drago je sa osmehom odgovorio: „Ja sam 1938. godište, a ostao sam rano bez majke, odgajile su me baba i tetka. Imam 88 godina.“ Njegov odgovor je pokazao ne samo njegovu starost, već i životnu mudrost koju je stekao kroz godine.
Iako je Drago stariji čovek, put do Beograda nije mu predstavljao problem. Na pitanje da li mu je bilo teško da dođe, on je odgovorom iznenadio novinara: „Ništa mi nije teško za Vučića. Sve što treba glavom i bradom. Nikada u životu niko neće biti ovo što je Vučić dao za Srbiju. Treba ga podržati u celosti, sve što treba… Hvala mu do neba! Predsednik bolji nema, niti je bilo boljeg od njega.“ Ove reči svedoče o njegovoj dubokoj odanosti i poštovanju prema Vučiću, koga vidi kao ključnu figuru za budućnost Srbije.
Međutim, Drago nije zaboravio ni na svog unuka Miloša, koji je aktivan u opoziciji. Reporter ga je podsetio na ovu vezu i upitao ga da li je vreme da Miloš pređe na „pravu stranu“. Drago je imao oštar odgovor: „Tražimo da se opasulji i da se vrati ovamo ili da ga izbrišemo iz porodice Parandilović. Mi smo pristojna porodica, ne trebaju nam takvi.“ Ova izjava jasno ukazuje na njegovu želju da se porodica drži zajedno, ali pod uslovom da svi članovi dele slične političke stavove.
Ova situacija dodatno osvetljava složene porodične odnose u Srbiji, gde se političke razlike često prepliću sa ličnim vezama. Drago Parandilović predstavlja generaciju koja je prošla kroz mnoge promene u zemlji i koja sada, uprkos svom uzrastu, aktivno učestvuje u oblikovanju političkih stavova. Njegovo prisustvo na skupu u Beogradu pokazuje da stariji građani i dalje igraju značajnu ulogu u političkom životu Srbije.
Podrška koju pruža Vučiću možda dolazi iz osećaja zahvalnosti za sve što je učinio za zemlju, ali i iz straha od mogućih promena koje bi mogle doći sa opozicijom. Drago je očigledno uveren da Vučić vodi Srbiju pravim putem, a njegov entuzijazam je zarazan, jer podseća na važnost političke stabilnosti, posebno u vremenima kada se društvo suočava sa brojnim izazovima.
Ovaj skup u Beogradu, na kojem je Drago bio prisutan, nije samo politički događaj, već i simbol generacijskog kontinuiteta u političkoj svesti Srbije. Stariji građani, poput Parandilovića, često se suočavaju sa preprekama, ali njihova volja da se uključe u aktuelna pitanja pokazuje da i oni imaju glas koji se čuje.
U zaključku, Drago Parandilović nije samo deda opozicionara, već i simbol otpora prema promenama koje se dešavaju u njegovoj porodici i društvu. Njegova podrška Vučiću i otvorene kritike prema unuku oslikavaju složenost političkih i porodičnih odnosa u današnjoj Srbiji. Kroz njegovu priču, vidimo kako se politika i lični život prepliću, stvarajući jedinstven narativ o identitetu i pripadnosti.
