Izgradnja gigantske brane između Rusije i Aljaske mogla bi predstavljati ključnu strategiju za spasavanje Atlantske meridionalne prevratne cirkulacije (AMOC), morskog sistema koji ima presudnu ulogu u održavanju klime severne Evrope. Ovaj ambiciozni geoinženjerski projekat, koji bi se prostirao preko Beringovog moreuza, mogao bi da pruži dodatno vreme za ovaj ugroženi ekosistem. Međutim, istraživači upozoravaju na brojne rizike i potencijalne nepredvidive posledice ovog poduhvata.
AMOC deluje tako što prenosi toplu, slanu vodu iz tropskih oblasti prema severu, gde se ona hladi i spušta na dno okeana, dok se hladna voda kreće prema jugu. Ovaj proces ne samo da podržava morski život već i reguliše klimu širom Evrope, Afrike, kao i Severne i Južne Amerike. Zbog ovog fenomena, Evropa uživa u relativno blagoj klimi uprkos svojoj visokoj geografskoj širini.
Međutim, brojne studije ukazuju na to da AMOC slabi, a nedavna istraživanja sugerišu da bi se do 2100. godine mogao usporiti za čak 43 do 59 procenata. To je značajno povećanje u odnosu na prethodna predviđanja, što znači da bi kolaps ovog sistema mogao biti bliži nego što se ranije mislilo. U slučaju kolapsa, severna Evropa bi mogla doživeti nagli pad temperatura, suše, kao i porast nivoa mora duž severoistočne obale Severne Amerike za najmanje 50 centimetara, što bi ozbiljno ugrozilo proizvodnju hrane.
Prema rečima Jel Sounsa, vodećeg autora studije, dokazi ukazuju na mogućnost kolapsa AMOC-a, ali postoji velika neizvesnost u vezi sa tim. Globalno zagrevanje može uticati na AMOC na dva načina: prvo, toplija voda u severnom Atlantiku može sprečiti hlađenje i tonjenje tople, slane vode; drugo, otapanje ledenih pokrivača može dovesti do razblaživanja slanosti, što takođe sprečava tonjenje.
Ranije studije su otkrile da je AMOC bio jači u srednjem pliocenu, pre oko tri miliona godina, kada je kopneni most zatvarao Beringov moreuz. Ova saznanja su navela istraživače da razmotre mogućnost ponovnog zatvaranja ovog moreuza kao potencijalno rešenje za očuvanje AMOC-a.
U novoj studiji, Souns i njegov kolega Henk Dajkstra modelovali su efekte zatvaranja Beringovog moreuza. Prethodno su utvrdili da bi bile potrebne tri brane da bi se premostio pojas vode širok 82 kilometra, zbog prisustva dva ostrva u sredini moreuza. Otkrili su da bi, uz niže emisije ugljen-dioksida, zatvaranje moreuza moglo ojačati AMOC. Međutim, u slučaju već oslabljenog AMOC-a, zatvaranje moreuza bi zapravo moglo ubrzati njegovo daljnje slabljenje.
Prema rečima Džonatana Bejkera iz britanske meteorološke službe, brana bi mogla da odloži kolaps samo u određenim uslovima, što ukazuje na to da ovo nije jednostavno rešenje. Istraživači se slažu da je potrebna dodatna modeliranja kako bi se bolje razumele posledice ovog projekta.
Iako bi izgradnja brane bila tehnički izvodljiva, suočila bi se s brojnim izazovima. Naime, to bi zahtevalo rad u surovim uslovima sa jakim morskim strujama i ledom, kao i uzimanje u obzir geopolitičkih tenzija između Rusije i SAD-a.
Jedan od značajnih aspekata ovog projekta bio bi uticaj na morski ekosistem, ribarstvo i autohtone zajednice koje zavise od Beringovog moreuza za ishranu i trgovinu. Blokiranje moreuza bi moglo imati ozbiljne posledice po razmenu vode, toplote i hranljivih materija između Tihog i Arktičkog okeana, što bi moglo dodatno pogoršati klimatske promene.
Na kraju, istraživači se slažu da je najpouzdaniji način za očuvanje AMOC-a smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Dok bi zatvaranje Beringovog moreuza moglo privremeno odložiti kolaps, osnovni rizik od globalnog zagrevanja ostaje neprisutno rešenje. Potrebno je mnogo više istraživanja kako bi se osigurala dugoročna stabilnost ovih ključnih morskih struja i očuvala klima na našoj planeti.
