Solarni paneli poslednjih godina postali su simbol jeftinije i dostupnije zelene energije, ali geopolitičke tenzije, rast cena sirovina i nova kineska poreska pravila mogli bi da promene tržište. Stručnjaci upozoravaju da bi troškovi proizvodnje mogli porasti i do 20%, dok Evropa i dalje gotovo potpuno zavisi od kineskog uvoza solarnih panela. Unatoč mogućem poskupljenju, solarna energija za sada ostaje među najjeftinijim izvorima električne energije na svetu.
Geopolitička neizvesnost, nestašice u lancima snabdevanja i nedavna poreska reforma u Kini prete da izazovu nagli rast cena solarnih panela. Nekada izuzetno skupa investicija, solarna energija je brzo postala jedan od najjeftinijih izvora električne energije. Cene solarnih fotonaponskih panela pale su za neverovatnih 90% tokom poslednje decenije. Troškovi su opadali za oko 20% svaki put kada bi se globalni kumulativni kapacitet udvostručio.
Cena solarnih baterija, koje omogućavaju skladištenje električne energije, takođe je pala za 90% od 2010. godine zahvaljujući napretku u hemiji baterija i proizvodnji. Evropska unija sada opisuje solarnu energiju kao „sjajnu zvezdu“ evropske zelene tranzicije, pri čemu je ona činila gotovo četvrtinu ukupne potrošnje električne energije u EU tokom 2024. godine.
Usred rata sa Iranom, solarna energija pomaže domaćinstvima da ublaže posledice nestabilnosti fosilnih goriva. Analize pokazuju da je korišćenje sunčeve energije u Evropi tokom marta štedelo više od 100 miliona evra dnevno kroz smanjenje uvoza gasa. Ukoliko cene ostanu visoke zbog iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom, stručnjaci procenjuju da bi te uštede do kraja godine mogle dostići 67,5 milijardi evra.
Aktuelni sukob na Bliskom istoku dodatno je povećao interesovanje za elektrifikaciju domaćinstava, dok više energetskih kompanija širom Evrope beleži nagli rast potražnje za solarnim panelima i baterijama. Međutim, kako potražnja raste, strana poreska politika i cena srebra mogli bi izazvati rast cena.
Iako EU ističe značaj solarne energije u tranziciji ka čistijoj energiji, ona se i dalje oslanja na uvoz iz Kine, koja čini 98% ukupnog uvoza solarnih panela. Kina je od 2011. godine investirala više od 50 milijardi dolara u nove kapacitete proizvodnje solarnih PV sistema, otvarajući više od 300.000 radnih mesta u proizvodnom lancu.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, kineski monopol nad solarnim panelima nije doneo samo koristi toj zemlji. Oštra konkurencija naterala je kompanije da prodaju proizvode ispod cene, što je rezultiralo neto gubicima kineskih solarnih kompanija od oko pet milijardi dolara u 2024. godini.
Kinesko Ministarstvo finansija najavilo je reformu subvencija za obnovljive izvore energije, koja će smanjiti povraćaj PDV-a na izvoz solarnih proizvoda. Od aprila 2026. godine ukinut je povraćaj PDV-a od devet odsto na izvoz solarnih proizvoda, dok će povraćaj za baterijske proizvode biti smanjen. Neposredno pre stupanja reforme na snagu, kineski izvoz solarnih proizvoda naglo je porastao.
Stručnjaci upozoravaju da će ukidanje povraćaja PDV-a povećati cene solarnih modula za oko 10%. Situacija ne ukazuje na trenutni rast cena, ali analitičari ne očekuju da će to ograničiti potražnju za solarnom energijom, s obzirom na to da ona i dalje ima konkurentne cene.
Cene projekata sa panelima postavljenim na tlu su blago porasle, dok je cena manjih solarnih sistema nastavila da pada. Važno je napomenuti da su solarni paneli uglavnom napravljeni od stakla, plastičnih polimera i aluminijuma, ali srebro, kao najefikasniji metalni provodnik, čini značajan deo troškova proizvodnje.
Kineski proizvođači intenziviraju napore da srebro zamene jeftinijim metalima poput bakra, ali i cena bakra je rasla. Stručnjaci procenjuju da bi prelazak na metalizaciju zasnovanu na bakru mogao globalnoj solarnoj industriji da uštedi oko 15 milijardi dolara godišnje.
Uprkos neizvesnostima, cene solarne energije su još uvek oko 50% niže nego 2023. godine, što je čini jednim od najjeftinijih izvora električne energije na svetu.
