Brisel – Cene goriva i maziva za lični prevoz u Evropskoj uniji porasle su u maju za 20,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, prema podacima koje je danas objavio Evrostat. Ovaj značajan skok cene goriva ukazuje na rastuće troškove života u EU, što može dodatno opteretiti budžete potrošača.
Prema izveštaju evropske statističke službe, Bugarska se ističe kao država sa najvećim godišnjim rastom cena, gde su cene goriva povećane za čak 33,9 odsto. I druge zemlje beleže visoke vrednosti, kao što su Luksemburg sa rastom od 32,2 procenta, Litvanija sa 30,8 odsto i Rumunija sa 30,4 procenta. Nasuprot tome, Mađarska je zabeležila najmanji rast cena, svega 3,5 procenata, što ukazuje na relativno stabilniju situaciju na tržištu goriva u toj zemlji.
Poljska je takođe beležila značajan rast cena sa 12,7 procenata, dok je u Francuskoj zabeležen skok cena goriva od 29,2 procenta. Ovi podaci pokazuju da su potrošači u mnogim zemljama EU suočeni sa sve višim troškovima goriva, što može dovesti do povećanja troškova prevoza i opterećenja budžeta domaćinstava.
Kada se gleda struktura cena, dizel gorivo u EU je u maju bilo skuplje za 29 odsto nego godinu dana ranije, dok su cene benzina porasle za 16,2 procenta. Ovi podaci ukazuju na to da je potražnja za dizelom i dalje visoka, iako su cene benzinskih derivata takođe u porastu.
Međutim, kada se posmatraju mesečni trendovi, situacija je bila drugačija. Cene dizela u Evropskoj uniji su pale u maju za 5,8 odsto u odnosu na april, dok je benzin poskupeo za 0,8 procenata. Rumunija je bila jedina članica EU u kojoj je cena dizela nastavila da raste i na mesečnom nivou, sa poskupljenjem od 1,6 odsto. S druge strane, najveća pojeftinjenja zabeležena su u Nemačkoj, Grčkoj, Estoniji i Irskoj, što sugeriše da su potrošači u ovim zemljama imali koristi od povoljnijih cena goriva u poslednjem mesecu.
Kada je reč o benzinu, cene su između aprila i maja porasle u 23 države članice. Najveći rast zabeležen je u Italiji, gde je benzin poskupeo za 6,9 odsto. Ovi podaci dodatno ističu razlike u trendovima cena goriva među različitim državama članicama EU.
Evrostat takođe navodi da su cene goriva u većini zemalja Evropske unije do februara ove godine bile u opadajućem trendu, ali je tokom proleća došlo do snažnog godišnjeg rasta. Ovaj povratak rasta cena može biti rezultat povećane potražnje za gorivom usled oporavka ekonomije nakon pandemije, kao i globalnih faktora koji utiču na tržište nafte, uključujući geopolitičke tenzije i promene u proizvodnji.
Iako visoke cene goriva predstavljaju izazov za potrošače, one takođe imaju šire ekonomske posledice. Povećani troškovi prevoza mogu dovesti do rasta cena drugih dobara i usluga, što može dodatno opteretiti inflaciju i smanjiti kupovnu moć građana. U tom kontekstu, vlade i tržišni analitičari pažljivo prate kretanje cena goriva, kako bi preduzeli potrebne mere za ublažavanje negativnih efekata na ekonomiju i potrošače.
Sa ovim trendovima, jasno je da će potrošači u Evropskoj uniji morati dodatno da se prilagode novonastalim okolnostima, a vlasti će morati da razmotre strategije za podršku građanima suočenim s rastućim troškovima prevoza.
