Cena peleta u Srbiji je tokom leta doživela značajan porast, povećavši se za dve do četiri hiljade dinara po toni. U trenutku, cene se kreću od 38.000 do čak 44.000 dinara. Ova situacija je izazvala formiranje lista čekanja u nekim delovima zemlje, dok su neka stovarišta ostala bez zaliha. Marko Marinković iz „Vojvodinašuma“ ističe da je glavni uzrok ovog poskupljenja povećana potražnja, dok su sirovinska baza, proizvodnja i drugi troškovi ostali stabilni.
Marinković naglašava da trenutačno nema značajnijih promena koje bi mogle uticati na rast cena, osim povećane potražnje i psihologije tržišta. On objašnjava da su građani ove godine ranije počeli da nabavljaju ogrev, što je dovelo do većeg pritiska na proizvođače i trgovce. Proizvodnja peleta je kontinuirana i ne može se naglo povećati u skladu sa trenutnom potražnjom, što stvara dodatne izazove.
Kada veći broj ljudi potražuje pelete u kratkom vremenskom periodu, proizvodnja ne može da isprati taj tempo, što dovodi do efekta povećane potražnje. Ipak, Marinković smatra da ne postoji opasnost od nestašice. Proizvodni kapaciteti u Srbiji iznose oko 560.000 tona peleta godišnje, dok je potrošnja tokom jakih zima oko 450.000 tona. Broj domaćinstava koja koriste pelet porastao je sa oko 100.000 na 160.000 u poslednjih nekoliko godina, ali istovremeno rastu i proizvodni kapaciteti.
Marinković naglašava da fizičke nestašice peleta neće biti, jer Srbija ima značajne kapacitete za proizvodnju. Sirovinska baza je stabilna, a proizvodnja u državnim šumama je dobro organizovana. Takođe, postoji značajan potencijal i u privatnim šumama. Cene drveta u državnim preduzećima ne mogu se povećavati bez saglasnosti nadležnih vlasti, što dodatno stabilizuje tržište.
Kada je reč o ceni peleta, Marinković smatra da iznos iznad 35.000 do 38.000 dinara po toni nije opravdan. On ističe da „sve preko 35.000 do 38.000 dinara po toni nije fer i nije realna cena“. U slučaju da cene nastave da rastu nerealno, nije isključeno da će država ponovo intervenisati i ograničiti cene peleta, slično kao što je to činila prethodnih godina.
Marinković zaključuje da nije nemoguće da država ponovo uvede regulative ako cene budu nastojale da rastu nerealno. Ovakva situacija može uticati na mnoge domaćinstva koja se oslanjaju na pelete kao izvor grejanja. U svetlu trenutne situacije, građani bi trebalo da budu oprezni i da prate razvoj tržišta kako bi se adekvatno pripremili za zimu.
U zaključku, tržište peleta u Srbiji suočava se sa izazovima koji su proizašli iz povećane potražnje i specifične tržišne psihologije. Iako se trenutne cene čine visoke, analize sugerišu da bi fizičke nestašice mogle biti izbegnute zahvaljujući stabilnim proizvodnim kapacitetima. Potrošači bi trebali biti svesni trenutnih kretanja na tržištu i spremni da se prilagode, dok proizvođači rade na održavanju stabilnosti u proizvodnji i snabdevanju.
