Evropski berzanski indeksi su danas u većini slučajeva u padu, dok cena nafte Brent beleži rast od skoro dva procenta. Ovaj porast cene nafte prouzrokovan je vojnom akcijom Sjedinjenih Američkih Država na jugu Irana, što je izazvalo zabrinutost među investitorima koji se nadaju postizanju mirovnog sporazuma između Vašingtona i Teherana.
Prema najnovijim podacima sa berze, u 9:30 sati, cena sirove nafte porasla je za 1,52% i iznosila 92,439 dolara, dok se cena nafte Brent povećala za 1,73% i dostigla 98,887 dolara. Američka vojska je potvrdila da je izvela napade u samoodbrani, usmerene na brodove koji su, prema navodima, pokušavali da postave mine, kao i na lokacije za lansiranje raketa.
U svetlu ovih dešavanja, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da pregovori sa Iranom „lepo napreduju“, ali je upozorio da bi Vašington mogao da nastavi sa vojnim akcijama na Bliskom istoku ukoliko pregovori ne budu uspešni.
Na evropskom tržištu, fjučersi gasa za jun na amsterdamskoj berzi TTF danas su otvoreni po ceni od 45,790 evra za megavat-sat. U međuvremenu, indeksi evropskih berzi beleže različite trendove. Indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,25% na 25.340,63 poena, dok je francuski CAC 40 zabeležio pad od 0,29% i dostigao 8.234,39 poena. Moskva je takođe beležila pad sa indeksom MOEX koji je opao za 0,36% na 2.588,77 poena, dok je britanski FTSE 100 zabeležio rast od 0,76% na 10.545,70 poena.
Na valutnoj berzi Foreks, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,16303 dolara. Cena zlata je pala na 4.532,41 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice zabeležila pad na 6,3882 dolara za bušel, gde jedan bušel iznosi 27,216 kilograma.
U Sjedinjenim Američkim Državama, berzanski indeksi su u petak zabeležili rast. Indeks Dow Jones porastao je za 0,58% i zatvorio na 50.579,70 poena, dok je S&P 500 porastao za 0,37% na 7.473,47 poena. Nasdaq indeks takođe je zabeležio rast od 0,19% na 26.343,97 poena. Nakon produženog vikenda i prazničnog obeležavanja Dana sećanja u ponedeljak, berze u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo su počele sa radom.
Ova situacija na tržištu, u kombinaciji sa aktuelnim vojnim dešavanjima, stvara dodatnu nestabilnost koja može uticati na globalnu ekonomiju. Investitori su oprezni i prate razvoj situacije, nadajući se da će se pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana nastaviti u pozitivnom pravcu kako bi se izbegle dalje eskalacije.
Kao dodatak ovim događajima, u Iranu su zabeleženi protesti i nemiri, što dodatno komplikuje situaciju. U nekim delovima zemlje došlo je do paljenja državnih zgrada, a analitičari smatraju da bi ova „obojena revolucija“ mogla imati dalekosežne posledice na stabilnost regiona.
Očekuje se da će tržišta ostati pod pritiskom dok se situacija ne smiri i dok se ne postigne jasnija slika o budućim pregovorima između Vašingtona i Teherana. Investitori će pažljivo pratiti vesti i reagovati na svaku promenu koja bi mogla uticati na cene nafte i drugih važnih resursa.
