Vlada Crne Gore nedavno je donela odluku o dodeli koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, koja je predložila da prvorangirani ponuđač, Inchrom aerodromski konzorcijum (IAC) iz Južne Koreje, upravlja ovim aerodromima u narednih 30 godina. Ova odluka izazvala je brojne reakcije među zaposlenima u crnogorskim vazdušnim lukama, kao i u javnosti, s obzirom na sumnje u vezi s motivima i pozadinom ovog ugovora.
Opozicija, predvođena liderom DNP-a Milanom Kneževićem, postavila je pitanja o mogućim vezama između premijera Milojka Spajića i Do Kvona, vlasnika kriptovaluta koji je nedavno uhapšen u Crnoj Gori i izručen u Sjedinjene Američke Države. Knežević je izrazio zabrinutost da bi koncesija mogla biti način „plaćanja“ tišine u vezi s kvonovim poslovima i njegovim vezama sa Spajićem. On je pozvao crnogorsko tužilaštvo da istraži sve aspekte ovog ugovora, uključujući i moguće političke korupcije.
Zaposleni u „Aerodromima Crne Gore“ takođe su zabrinuti zbog ove odluke. Smatraju da je neprihvatljivo da se strateški resursi države, poput aerodroma, predaju strancima po bagatelnoj ceni. Njihova zabrinutost je usmerena ka mogućim posljedicama, kao što su povećanje naknada za putnički servis, gubitak kontrole nad avio-dostupnošću Crne Gore, smanjenje broja zaposlenih sa 1.000 na 450, i rizik da državne usluge pređu u privatne ruke.
S druge strane, savetnik predsednika države, Nebojša Vuksanović, postavio je ključna pitanja u vezi sa ekonomskom logikom ove odluke. On je ukazao na to da je početna koncesiona naknada od 100 miliona evra previše niska, s obzirom na to da je definisana pre sedam godina. Takođe, postavio je pitanje zašto se koncesija dodeljuje na tako dug vremenski period bez dodatnih zaštitnih mehanizama i revizije uslova. Vuksanović je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućih tužbi i arbitraža koje bi mogle proizaći iz ovog ugovora.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da Crna Gora ima značajan potencijal kada je reč o razvoju svojih aerodroma. Postoje mnoge zemlje koje su uspele da unaprede svoje vazdušne luke bez stranih koncesionara, i zaposleni veruju da bi i Crna Gora mogla da postigne slične rezultate. Njihova borba nije samo za očuvanje radnih mesta, već i za očuvanje nacionalnog suvereniteta i kontrole nad ključnim infrastrukturnim resursima.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da je odluka o koncesiji aerodroma u Crnoj Gori kompleksno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje. Pitanja o transparentnosti, ekonomskim uslovima i mogućim političkim vezama su ključna za razumevanje ovog procesa. Kako situacija napreduje, biće važno pratiti razvoj događaja i reakcije različitih aktera, uključujući vladajuće strukture, opoziciju i zaposlene u vazdušnom transportu.
U zaključku, ova tema otvara brojna pitanja o budućnosti Crne Gore i njenoj sposobnosti da upravlja svojim resursima. Odluka o koncesiji aerodroma ne samo da će uticati na ekonomiju zemlje, već i na njenu političku stabilnost i reputaciju na međunarodnoj sceni. Pratite dalje razvoj situacije kako bi se stekao potpuniji uvid u sve dimenzije ovog važnog pitanja.
