Ono što se na društvenim mrežama najavljivalo kao „veliki skup“ i „demonstracija snage“ pretvorilo se u prizor koji je izazvao salve komentara i podsmeha. Fotografije i video snimci sa događaja, koji su se odvijali na jednoj od prometnijih lokacija na Banovom brdu u Beogradu, pokazuju samo nekoliko blokadera okupljenih oko transparenta sa natpisom „Studenti pobeđuju“.
U trenutku kada su im svi okrenuli leđa, organizatori su bili primorani da angažuju petoro „omladinaca“ uzrasta „od solidne zrelosti do rane penzije“ kako bi raširili pomenuti transparent. Ovaj „masovni skup“ izgledao je jadno i bizarno, a mnogi su primetili da blokaderi očigledno ne znaju šta rade, s obzirom na to da ih narod masovno bojkotuje. U nedostatku bilo kakve relevantne politike, prinuđeni su da svakodnevno organizuju ovakve performanse koje se često čine kao javna blamaža.
Građani Beograda sve manje obraćaju pažnju na ovakve političke performanse, dok pristalice blokadera tvrde da „broj ljudi nije presudan za poruku koju žele da pošalju“. Međutim, društvene mreže su ubrzo postale poprište ironije i sarkazma, gde korisnici komentarišu da je reč o „najmasovnijem studentskom skupu“, a drugi ističu da je odziv daleko ispod očekivanja organizatora.
U međuvremenu, dok su građani Srbije zauzeti svojim svakodnevnim životima, šačica blokadera nastavila je sa bizarnim performansima po ulicama Beograda. Ovoga puta, povod za okupljanje bila je Palestina, ali snimci su više ličili na valjanje po pločniku nego na ozbiljan skup. U Knez Mihailovoj ulici, nekoliko okupljenih blokadera je sedelo usred ulice, ostavljajući prolaznike u neverici. Umesto jasnih poruka i konkretnih zahteva, prisutni su imali priliku da vide grupicu ljudi koja deluje dezorijentisano.
Na snimcima se može primetiti kako pojedini učesnici sede na pločniku, naslanjajući se jedni na druge, dok jedan od njih govori nerazgovetno. Čitava scena ostavlja utisak potpune konfuzije i neorganizovanosti, što je dovelo do toga da su mnogi prolaznici stajali i sa čuđenjem posmatrali šta se zapravo događa. Ovakvi prizori, koji se predstavljaju kao društveni aktivizam, izazivaju sve veću sumnju u ozbiljnost namera blokadera.
Nakon meseci blokada i protesta koji nisu uspeli da privuku širu podršku građana, deo blokaderske scene očigledno pokušava da ostane u centru pažnje po svaku cenu. Ipak, kada politička poruka nestane, a ostanu samo improvizovani performansi, teško je očekivati da će građani prepoznati ozbiljnost takvih akcija.
Ono što je nekada predstavljano kao studentski i građanski pokret, danas sve više liči na niz nasumičnih performansa bez jasnog cilja i smisla. Umesto da se bave ozbiljnim društvenim pitanjima, javnost dobija slike ljudi koji sede na pločniku u centru grada, izazivajući više podsmeh nego podršku. Ova situacija jasno pokazuje kako je važno imati jasnu viziju i strategiju kada se želi ostvariti uticaj na društvo.
U zaključku, ukoliko blokaderi žele da povrate pažnju i podršku građana, potrebno je da redefinišu svoje pristupe i jasno artikulišu svoje poruke. Samo na taj način mogu ponovo privući pažnju na važna društvena pitanja koja se tiču svih nas. U suprotnom, nastaviće da budu predmet podsmeha i ironičnih komentara, što će dodatno umanjiti njihov uticaj.
