Beograd – Rediteljka i direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad Marina Kovačević istakla je da programi koji se sprovode u kazneno-popravnom sistemu Srbije imaju za cilj ne kaznu, već korekciju ponašanja i smanjenje kriminaliteta. Ovi programi, uz podršku Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, omogućavaju bivšim osuđenicima da se promene na bolje kroz rad i trud.
Kovačević je u razgovoru za Tanjug naglasila da promene nisu moguće ukoliko pojedinci sami ne žele da se promene. Ona je dodala da je za uspešnu transformaciju neophodna predispozicija, vera u sebe i iskrena želja za promenom. „Ovi programi komuniciraju sa onim dobrim u nama, sa onim što možemo da budemo“, rekla je Kovačević, podsećajući na važnost unutrašnje motivacije u procesu rehabilitacije.
U okviru kazneno-popravnog sistema, programi koji se fokusiraju na umetnost, kao što su pozorišne predstave i radionice, igraju ključnu ulogu u rehabilitaciji zatvorenika. Kovačević je napomenula da umetnost može biti moćan alat za izražavanje emocija i suočavanje sa unutrašnjim demonima. Učestvovanje u kreativnim aktivnostima pomaže osuđenicima da razviju samopouzdanje, socijalne veštine i empatiju, što su sve ključni faktori za uspešnu reintegraciju u društvo.
Jedan od primera uspešnih programa je i saradnja sa umetnicima koji dolaze u zatvore kako bi održali radionice i predstave. Ovi umetnici ne samo da dele svoje znanje i veštine, već i inspirišu zatvorenike da preispitaju svoje postupke i razmišljaju o svojim životnim izborima. Kovačević je naglasila da je važno stvoriti okruženje koje podstiče dijalog i razumevanje, kako bi zatvorenici mogli da se suoče s posledicama svojih dela.
Osim umetničkih programa, Kovačević je ukazala na važnost obrazovanja u procesu rehabilitacije. Pružanje obrazovnih mogućnosti zatvorenicima može značajno doprineti smanjenju recidivizma. „Obrazovanje je ključno za promenu. Kada zatvorenici steknu nove veštine i znanja, otvaraju se novi putevi za njihovu budućnost“, rekla je ona.
Kovačević je takođe istakla da je podrška zajednice od suštinskog značaja. Uključivanje lokalnih organizacija, volontera i porodica može dodatno pomoći u procesu reintegracije bivših zatvorenika. „Kada se zajednica uključi, to stvara osećaj pripadnosti i podršku koja je neophodna za uspeh“, dodala je ona.
S obzirom na to da su mnogi bivši osuđenici suočeni sa stigmatizacijom i preprekama prilikom traženja posla, Kovačević smatra da je važno raditi na podizanju svesti javnosti o mogućnostima rehabilitacije. „Svi zaslužuju drugu šansu. Promene su moguće, ali je potrebno da društvo bude otvoreno i spremno da pruži podršku onima koji žele da se promene“, zaključila je ona.
Programi rehabilitacije u kazneno-popravnom sistemu Srbije predstavljaju pozitivan korak ka smanjenju kriminaliteta i jačanju društvene kohezije. Kovačević i njen tim nastavljaju da rade na razvoju i implementaciji inovativnih pristupa koji će pomoći bivšim osuđenicima da se reintegriraju u društvo i postanu produktivni članovi zajednice.
Uz kontinuiranu podršku Ministarstva pravde i angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti, nadaju se da će ovi programi doneti dugotrajne promene i poboljšati kvalitet života mnogih ljudi.
