Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević je izjavio da njegova stranka neće podržati ustavne promene ukoliko ne bude predviđeno da srpski jezik postane službeni i ravnopravan sa crnogorskim. Ova izjava je data u intervjuu za „Juronjuz Crna Gora“, gde je Knežević naglasio da je DNP spreman da podrži promene u Ustavu, ali isključivo ako se uvrsti normiranje srpskog jezika kao službenog.
Knežević je istakao da su ustavne promene koje se tiču srpskog jezika ključno pitanje za njegovu stranku. On je rekao: „Spremni smo da glasamo za ustavne promene ukoliko premijer pokrene izmene koje se odnose na srpski jezik kao službeni, ravnopravan sa crnogorskim. To je naša ponuda.“ Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija u vezi sa statusom srpskog jezika u Crnoj Gori.
Osim pitanja jezika, Knežević se osvrnuo na optužbe da Beograd i Srbija stoje iza političkih procesa u Crnoj Gori. On je naveo da su to „konstrukcije koje se koriste u političke svrhe“ i odbacio tvrdnje o uticaju Beograda na unutrašnja dešavanja u Crnoj Gori. „Imamo narativ da je Beograd kriv za sve što se dešava u Crnoj Gori, dok se sa druge strane Hrvatska koristi otvorenim pitanjima da uslovljava evropski put Crne Gore,“ dodao je.
Knežević je kritikovao bivšeg predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića, koji je, prema njegovim rečima, decenijama zastupao antisrpsku politiku. On je pozvao ministre u Vladi Crne Gore koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi da izvrše pritisak na premijera Milojka Spajića da smeni Krivokapića sa mesta specijalnog savetnika ministra spoljnih poslova Ervina Ibrahimovića. „Nije dovoljno napisati jedno saopštenje za javnost, osuditi Ranka Krivokapića i nastaviti da sedite u istoj vladi sa njim,“ naglasio je Knežević.
Govoreći o svom izlasku iz vlade, Knežević je ponovio da je DNP donela ovu odluku zbog pitanja koja se tiču položaja srpskog naroda, kao što su jezik, državljanstvo, zastava i himna. On je istakao da će njegova stranka nastaviti da se bori za ova pitanja i da od njih neće odustati.
Knežević je takođe istakao da ustavne promene ne bi trebale biti uslov za članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, ali je potvrdio da će DNP glasati za ratifikaciju pristupanja kada dođe vreme. On smatra da je članstvo Crne Gore u EU do 2028. godine manje izvesno nakon izlaska DNP-a iz vlade.
U kontekstu evropskih integracija, Knežević je naveo da se trenutno vode političke konsultacije između Pokreta Evropa sad (PES), Demokratske partije socijalista (DPS) i dela parlamentarne većine, uz posredovanje ambasadora EU u Podgorici, kako bi se postigao dogovor o ustavnim izmenama. On je izrazio sumnju da bi DNP mogao da podrži ustavne promene koje ne uključuju srpski jezik, dok smatra da postoji veća verovatnoća da će DPS i PES postići dogovor.
Knežević je takođe govorio o svojim odnosima sa predsednikom Skupštine Andrijom Mandićem, rekavši da postoje političke razlike, ali i korektni odnosi. On je dodao da će odluku o eventualnom samostalnom izlasku na izbore doneti stranački organi i izrazio očekivanje daljeg rasta podrške DNP-u.
U svetlu ovih izjava, jasno je da se situacija u Crnoj Gori nastavlja razvijati, a položaj srpskog jezika i politička dinamika između različitih stranaka ostaju ključni faktori koji će oblikovati buduće događaje. Kneževićova odlučnost da se bori za prava srpskog naroda može imati značajan uticaj na političku scenu u zemlji, dok se Crna Gora suočava sa izazovima na putu ka evropskim integracijama.
