Uprkos globalnim ekonomskim izazovima, domaći finansijski sektor u Srbiji beleži impresivne rezultate. Prema podacima iz publikacije „Finansije Top 2025/26“, banke su tokom 2025. godine ostvarile rekordnu dobit od 166,5 milijardi dinara, što je otprilike 1,4 milijarde evra. Ova cifra ukazuje na stabilnost i rast profitabilnosti bankarskog sektora, koji je dostigao prinos na kapital od 17,3 odsto, što je značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, a takođe je i više za više od deset procenata u poređenju sa 2021. godinom.
Dominacija banaka na domaćem tržištu se ogleda u činjenici da je 16 od 19 banaka poslovalo sa profitom većim od milijardu dinara. Ove banke bi se bez problema našle među 100 najprofitabilnijih kompanija u Srbiji. Banca Intesa prednjači sa dobiti od 31 milijarde dinara, dok su Raiffeisen banka i UniCredit banka na drugom i trećem mestu sa 29,1 i 23,2 milijarde dinara, redom. Svi ovi lideri na tržištu ostvarili su prinos na kapital veći od 20 procenata.
Koncentracija bankarskog sektora ostaje visoka, s obzirom na to da osam najvećih banaka kontroliše čak 87 odsto ukupnog tržišta, dok su ostale banke pojedinačno imale udeo manji od tri procenta. Ova situacija potvrđuje snagu i uticaj velikih banaka na domaće finansijsko tržište.
Podaci za prvi kvartal 2026. godine pokazuju da se rast prihoda nastavlja, s neto prihodima od kamata koji su dostigli 61,4 milijarde dinara, a prihodi od naknada i provizija su porasli na 25,2 milijarde dinara. Međutim, ukupna dobit sektora smanjena je za 14 odsto na 41,1 milijardu dinara, što se pripisuje izostanku jednokratnih prihoda iz prethodne godine i rastu troškova zaposlenih.
U prvom tromesečju 2026. godine, Intesa je zadržala vodeću poziciju sa profitom od 8,2 milijarde dinara, dok je Raiffeisen banka ostvarila dobit od 7,8 milijardi dinara. Ostale banke kao što su OTP banka, NLB Komercijalna banka, UniCredit i AikBank beleže slabije rezultate nego prethodne godine, ali analitičari smatraju da je prerano donositi konačne zaključke o trendovima za celu godinu.
Sektor osiguranja takođe beleži rast. Tokom 2025. godine, ukupna premija osiguranja povećana je za osam procenata i dostigla je približno 191 milijardu dinara, pri čemu je najveći deo otpadao na neživotna osiguranja sa više od 157 milijardi dinara premije. Osiguravajuće kuće su zabeležile rast ukupne dobiti od gotovo 30 procenata, koja je dostigla 14,7 milijardi dinara. Tržište osiguranja ostaje koncentrisano, s pet najvećih osiguravača koji kontrolišu oko 70 odsto ukupne premije.
Dunav osiguranje prednjači sa premijom od gotovo 50 milijardi dinara, dok su Generali osiguranje, DDOR, Wiener Städtische i Triglav takođe u vrhu. Najprofitabilniji osiguravač ostaje Dunav osiguranje sa dobiti od 4,3 milijarde dinara.
Tržište finansijskog lizinga takođe beleži pozitivne trendove. Tokom 2025. godine, vrednost novozaključenih ugovora premašila je milijardu evra, s posebnim naglaskom na segment putničkih vozila, gde je ugovoreno više od 500 miliona evra. Ukupna aktiva lizing sektora dostigla je 1,93 milijarde evra, čime se potvrđuje sve veća uloga ovog vida finansiranja.
Dobrovoljni penzijski fondovi nastavljaju da rastu, sa neto imovinom koja je krajem prošle godine dostigla 66,71 milijardu dinara. Iako je u prvom tromesečju 2026. godine zabeležen blagi pad, stručnjaci smatraju da je to rezultat kretanja na finansijskim tržištima, a ne slabosti sektora. U poslednjih pet godina, broj članova ovih fondova povećan je za deset procenata, dok je vrednost imovine porasla za 36 procenata. Oko 40 procenata uplata dolazi od građana, dok ostatak čine uplate poslodavaca, što pokazuje promene u strukturi ovog tržišta.
