Banke u Srbiji su, prema novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, implementirale olakšice na 1.825 partija kredita. Ovaj zakon, koji je stupio na snagu u martu 2025. godine, obavezuje banke da nude olakšice korisnicima kredita koji se suočavaju s teškim životnim okolnostima, omogućavajući im da nastave redovnu otplatu svojih obaveza. Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su banke prihvatile 79% od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, što ukazuje na uspešnu primenu ovog zakona.
U prvom tromesečju 2026. godine, NBS je zabeležila da su korisnici podneli zahteve za olakšice na ukupno 2.321 partiju kredita, čiji je ukupan dug iznosio približno 2,3 milijarde dinara. Od toga, olakšice su primenjene na 1.825 partija, dok su banke na svoju inicijativu dodatno ponudile olakšice na još 913 partija kredita. Ukupan dug po ovim kreditima je iznosio 1,9 milijardi dinara u trenutku primene olakšica.
Ove olakšice su omogućene kroz mehanizam koji bankama omogućava da prepoznaju rane znakove poteškoća u otplati. Kada banka uoči da korisnik ima problema sa otplatom, može mu ponuditi olakšice kako bi mu pomogla da prevaziđe teške okolnosti. U tim slučajevima, ugovoreni iznos kredita iznosio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva iznosio skoro 874 miliona dinara.
Od svih obrađenih zahteva, 496 partija kredita je odbijeno. Razlozi za odbijanje su bili raznoliki; banke su odbile 310 zahteva, dok korisnici u 186 slučajeva nisu prihvatili mere koje su im banke ponudile. Analizirajući vrste kredita, najviše odobrenih zahteva odnosilo se na gotovinske kredite, koji su činili 76% svih rešenih zahteva, dok su se na dozvoljeno prekoračenje odnosila 7% rešenih zahteva.
Najčešći razlozi zbog kojih su korisnici tražili olakšice su gubitak posla (53,7% zahteva) i značajno smanjenje prihoda (19,2%). Ostali razlozi uključuju teške porodične prilike, teške bolesti i povrede, dok je razvod braka bio naveden u 0,6% zahteva.
Kada su u pitanju vrste olakšica koje su korisnicima odobrene, najčešće su se primenjivale mere produženja roka otplate kredita, često u kombinaciji sa smanjenjem kamatnih stopa, odloženim plaćanjem ili promenom vrste ugovora. Mnogi korisnici su takođe iskoristili mogućnost da ne vrše otplatu kredita za određeni period, bez obračuna kamate na dospela dugovanja.
Rezultati za prvo tromesečje 2026. godine pokazuju da je Odlukom o olakšicama uspostavljen efikasan mehanizam koji pruža podršku građanima u teškim situacijama. Narodna banka Srbije planira da nastavi s primenom ovog instrumenta podrške, a u slučaju otkrivanja nepravilnosti tokom nadzora, banke će biti obavezane da ih otklone uz odgovarajuće sankcije.
U svetlu ovih informacija, može se zaključiti da je novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga značajno doprineo stabilizaciji situacije na tržištu kredita i pružanju pomoći onima koji su se našli u teškim životnim okolnostima. Banke su pokazale spremnost da se prilagode i pruže pomoć svojim korisnicima, što može postaviti temelje za buduće pozitivne promene u sektoru finansijskih usluga. U ovoj situaciji, proaktivno delovanje banaka ne samo da pomaže korisnicima, već i doprinosi stabilnosti celokupnog finansijskog sistema u Srbiji.
