Građani koji žele da koriste dozvoljeni minus na svojim tekućim računima suočavaju se sa problemima prilikom pokušaja da odrede svoj limit. Naime, banke često ne omogućavaju klijentima da sami izaberu koliko žele da se zaduže, već postavljaju minimalne iznose prekoračenja koje je potrebno uzeti. Kao rezultat toga, korisnici se često nađu u situaciji da su primorani da preuzmu veće dugove nego što su planirali, a uslovi pod kojima se ova usluga nudi često su nepovoljni.
Prema informacijama iz Narodne banke Srbije, banke zarađuju na dozvoljenim minusima kamate koje se kreću od 9,29 do 19,50 procenata, što ovaj proizvod čini jednim od najskupljih bankarskih usluga. Iako se kamata obračunava isključivo na iznos koji korisnik stvarno koristi, a ne na ukupni odobreni iznos prekoračenja, mnogi građani smatraju da je sistem postavljen tako da ih podstiče na zaduživanje.
Jedna od bankarskih klijentkinja, Jovana S. iz Prokuplja, podelila je svoje iskustvo, ističući da je tražila dozvoljeni minus od 15.000 dinara, ali joj je banka ponudila iznos od 28.000 dinara. „Svesna sam da plaćam kamatu samo na deo minusa koji iskoristim, ali sam želela da se ograničim u trošenju,“ rekla je ona, naglašavajući visoke kamate koje u njenoj banci iznose čak 18 procenata.
Narodna banka Srbije ukazuje da visina dozvoljenog prekoračenja, uključujući minimalne i maksimalne iznose, zavisi od poslovne politike svake pojedinačne banke. „Banke definišu minimalne i maksimalne iznose za određene proizvode, kao i druge uslove pod kojima se usluge odobravaju,“ objašnjavaju iz NBS. To znači da ne postoji jedinstveno pravilo koje važi za sve banke, već svaka banka samostalno određuje svoje limite.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga postavio je ograničenja na maksimalnu visinu kamatne stope na dozvoljeno prekoračenje, što je dovelo do smanjenja troškova korišćenja ove usluge. Tako su kamate na dozvoljena prekoračenja pale sa 27,9 procenata u decembru 2024. na prosečnih 17 procenata u maju 2026. godine.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić upozorava da je dozvoljeni minus najskuplji vid zaduživanja. „Banka mora da ima sredstva rezervisana u svakom momentu, a ne može znati kada će klijent zatražiti taj iznos,“ kaže Vasić. On savetuje da se dozvoljeni minus koristi samo za kratkoročne potrebe i da se iznos prekoračenja smanji na minimum.
Uprkos svim ovim informacijama, mnogi građani se i dalje suočavaju sa izazovima u upravljanju svojim finansijama i razumevanju uslova pod kojima banke nude dozvoljeni minus. Stručnjaci preporučuju da klijenti budu oprezni i da se informišu o svim mogućnostima pre nego što se odluče na zaduživanje. Takođe, važno je redovno pratiti kamatne stope i uslove koje banke nude kako bi se izbegli neželjeni dugovi.
Na kraju, dok banke mogu nuditi privlačne uslove, važno je da građani budu svesni svih rizika i troškova povezanih sa dozvoljenim minusima. Kroz edukaciju i pažljivo planiranje, moguće je smanjiti finansijske terete i doneti bolje odluke u vezi sa zaduživanjem. Uvek je preporučljivo konsultovati se sa finansijskim stručnjacima kako bi se dobile tačne i korisne informacije koje će pomoći u donošenju ispravnih odluka.
