Pojedini trgovinski lanci u Nemačkoj počeli su da testiraju novu praksu koja bi mogla promeniti način na koji kupci doživljavaju proces plaćanja. Naime, kupci će prilikom plaćanja karticom imati mogućnost da ostave dobrovoljni bakšiš zaposlenima. Iako trgovci veruju da bi ovakav model mogao da nagradi kvalitetnu uslugu, potrošači su prilično skeptični i izražavaju zabrinutost zbog mogućeg pritiska prilikom plaćanja.
Trgovinski savez za tekstil, obuću i kožnu robu predlaže da se digitalni upiti za bakšiš uskoro uvedu i u prodavnice modne robe. Ideja je da se dodatno motivišu prodavci koji pružaju pomoć kupcima u odabiru veličine, donose robu iz skladišta ili daju savete o održavanju proizvoda. Savremeni kartični terminali već omogućavaju jednostavno dodavanje bakšiša prilikom transakcije.
Ovakva praksa nije potpuno nova, jer su prodavnice obuće kao što su Aktiv Schuh i Shoe City već počele da pitaju kupce da li žele da ostave dodatak prilikom plaćanja karticom. Prikupljeni novac se, prema informacijama iz kompanija, raspodeljuje među zaposlenima. Neki trgovci takođe interno testiraju ovaj model kako bi procenili reakcije kupaca.
Međutim, reprezentativno istraživanje agencije YouGov pokazuje da većina građana ne podržava uvođenje bakšiša u maloprodaji. Samo 27 odsto ispitanika je izjavilo da bi bilo spremno da ostavi dodatni novac za dobru uslugu i savetovanje, dok gotovo dve trećine nije zainteresovano za ovu opciju. Ovo ukazuje na to da se mnogi potrošači osećaju nelagodno pri pomisli da bi mogli biti pritisnuti da ostave bakšiš.
Veliki trgovinski lanci kao što su Galeria, Bauhaus, H&M i Deichmann za sada ne planiraju uvođenje opcije za ostavljanje bakšiša na kasama. U supermarketima i diskontima, gde je brzina naplate prioritet, ovakvi digitalni upiti se smatraju nepraktičnim. Sindikat Verdi takođe kritikuje ovu praksu, ukazujući na to da bi kompanije na ovaj način mogle prebaciti odgovornost za pravedne zarade zaposlenih na kupce.
Udruženja za zaštitu potrošača izražavaju zabrinutost zbog mogućeg pritiska koji bi kupci mogli da osećaju prilikom plaćanja. Kada se na ekranu terminala iznenada pojave opcije poput „3 odsto“, „5 odsto“ ili „7 odsto“, kupci mogu da se osećaju obaveznima da ostave bakšiš, čak iako to ne žele. Posebno su problematične situacije u kojima je opcija za odbijanje bakšiša teško uočljiva ili komplikovana, što stvara utisak da je dodatna napojnica praktično obavezna.
Na osnovu dosadašnjih reakcija, čini se da je većina građana skeptična prema ovoj ideji. Pojedinci smatraju da je uvođenje bakšiša u maloprodaji nepotrebno, te da bi moglo dovesti do dodatnog stresa prilikom kupovine. Mnogi potrošači smatraju da bi zaposleni trebalo da budu adekvatno plaćeni za svoj rad, a ne da se oslanjaju na dodatne napojnice koje ostavljaju kupci.
S obzirom na to da se praksa ostavljanja bakšiša u restoranima i kafićima već dugo ustalila, trgovci se nadaju da bi slična kultura mogla da se prenese i na maloprodaju. Ipak, uz sve veće sumnje i kritike, postavlja se pitanje da li će ova praksa zaživeti ili će ostati samo na testiranju. U svakom slučaju, uvođenje bakšiša u maloprodaji zasigurno će otvoriti nova pitanja o načinu na koji se vrednuje usluga i kako se nagrađuju zaposleni u trgovini.
