Reparator filmske trake Arhiva Jugoslovenske kinoteke Radojko Raketić izjavio je da je u procesu digitalne restauracije domaćih filmskih klasika najvažnije očuvati autentičnost originalnog filmskog zapisa i sačuvati izgled filma iz vremena kada je snimljen. Raketić je za Tanjug objasnio da restauracija počinje tehničkom pripremom i evidentiranjem fizičkih oštećenja na filmskoj traci, a zatim slede čišćenje kopije, skeniranje i digitalna obrada kadrova.
„Digitalna restauracija radi se deo po deo, uz korišćenje posebnih programa i alata, kako bi se dobio što verniji prikaz originala, kao u vreme kada je film snimljen“, rekao je Raketić nakon stručnog vođenja kroz Arhiv. Istakao je da trajanje restauracije zavisi od kvaliteta sačuvanog materijala i da proces nekada može trajati i do tri meseca, naročito kod filmova snimanih na poluprofesionalnim i niskobudžetnim formatima.
„Ne možete očekivati da film sniman sedamdesetih godina u niskom budžetu danas ima savršen negativ od kog može da se napravi besprekorna kopija“, naglasio je Raketić. Rukovodilac digitalizacije Dubravko Badalić ocenio je da izazovi restauracije zavise od samog filma, a da su kod pojedinih ostvarenja problematični ton i slika, posebno kod kolor filmova. „Nemamo težnju da uradimo bolji, šareniji i lepši film, on treba da bude integralan, onakav kakav je bio“, poručio je Badalić.
Tokom stručnog vođenja kroz Arhiv Jugoslovenske kinoteke, Raketić je novinarima pokazao i depoe u kojima se čuvaju najvrednije filmske kopije koje Kinoteka poseduje. „Ovo je objekat na dva nivoa, gde se temperatura kreće između 15 i 18 stepeni, što se smatra idealnim uslovima. Vlažnost vazduha je do 50 odsto. Trudimo se da u ovom delu materijal očuvamo što duže kako bismo imali sa čim da radimo“, rekao je Raketić.
On je dodao da Kinoteka poseduje i novoizgrađeni depo namenjen čuvanju kolor materijala, odnosno filmova i negativa u boji. „Taj depo ima poseban sistem čuvanja. Prostire se na četiri nivoa, dva iznad i dva ispod zemlje, a temperatura i vlažnost održavaju se između tri i pet stepeni. To se pokazalo kao najbolji uslov za očuvanje filmskih kopija“, naveo je Raketić.
Prema njegovim rečima, Jugoslovenska kinoteka čuva i druge predmete iz istorije filma, kao što su plakate, knjige snimanja, postere, projektore, kamere i fotoaparate, odnosno „sve što jedan film nosi sa sobom“. Tokom obilaska predstavljeno je i odeljenje u kojem se pregledaju i kontrolišu filmske kopije pre restauracije i arhiviranja, a prikazani su i materijali „pre i posle“ restauracije.
Vođenje kroz Arhiv realizovano je u okviru projekta A1 Kinoteka, u okviru kojeg će 17. juna biti prikazan novi, 44. restaurirani film, „O pokojniku sve najlepše“. Ovaj projekat ima za cilj da obezbedi da se domaći filmski klasici očuvaju i budu dostupni novim generacijama, omogućavajući im da uživaju u bogatoj filmskoj tradiciji.
Digitalna restauracija filmova predstavlja izazov, ali i važan korak ka očuvanju kulturnog nasleđa. Kroz napore stručnjaka kao što su Raketić i Badalić, Jugoslovenska kinoteka se trudi da obezbedi da ova dela ne budu zaboravljena, već da nastave da inspirišu i edukuju publiku. Ova inicijativa ne samo da pomaže u očuvanju filmova, već i u očuvanju kolektivnog sećanja na bogatu filmsku istoriju regiona.
U svetu koji se brzo menja, sa tehnologijom koja stalno napreduje, važno je sačuvati tradiciju, a restauracija filmova predstavlja most između prošlosti i budućnosti, omogućavajući da se originalni umetnički izrazi ponovo dožive u njihovom punom sjaju.
