Italijanski naučnici iz projekta „SeA Care“ otkrili su prisustvo gena otpornih na antibiotike u različitim okeanima, uključujući Sredozemno, Atlantsko i Arktičko more. Ova otkrića predstavljena su na forumu o okeanima i zdravlju ljudi u Rimu, gde su naučnici istakli da se koncentracije ovih gena povećavaju u blizini prometnih pomorskih ruta i gusto naseljenih priobalnih područja. U studiji se navodi da okeani deluju kao globalni rezervoar zagađenja, prenoseći genetske tragove upotrebe antibiotika i gradskih otpadnih voda daleko od njihovih izvora.
Prema analizi uzoraka morske vode širom sveta, naučnici su pronašli značajne količine mikro plastike, PFAS, poznatih kao „večite hemikalije“, kao i tragove genetskog materijala SARS-CoV-2, što ukazuje na ozbiljnost zagađenja čak i u otvorenim okeanima i udaljenim područjima. Generalni direktor Italijanskog instituta za zdravlje (ISS) naglasio je da zaštita ljudskog zdravlja ne može biti odvojena od brige o morima i okeanima, što dodatno oslikava koliko je važno očuvanje ovih ekosistema za opšte zdravlje.
Projekat „SeA Care“, koji predvodi Italija, okuplja zvaničnike iz institucija kao što su ISS, italijanska mornarica i međunarodni istraživački centri. Cilj projekta je uspostavljanje globalnog sistema praćenja okeana, koristeći pomorske rute i naučne mreže za prikupljanje uzoraka tokom redovnih misija. Do sada je prikupljeno više od 4.000 uzoraka morske vode sa više od 140 lokacija u različitim okeanima, uključujući Sredozemno, Atlantsko, Tihi, Arktički i Indijski okean.
Naučnici ističu da projekat „SeA Care“ može poslužiti kao sistem ranog upozorenja na globalne zdravstvene rizike. Ovaj sistem može podržati politike usmerene na borbu protiv zagađenja, klimatskih promena i novih pretnji po ljudsko zdravlje. U svetlu ovih otkrića, postaje jasno da se svet suočava sa ozbiljnim problemima u vezi sa zagađenjem okeana i njegovim uticajem na zdravlje ljudi.
U poslednjim decenijama, upotreba antibiotika u medicini i poljoprivredi dovela je do proliferacije gena otpornih na antibiotike u prirodnom okruženju. Ovi geni mogu putovati kroz rečne sisteme i na kraju završiti u okeanima, što predstavlja ozbiljnu pretnju za morski život i ljudsko zdravlje. Kako se zagađenje širi, tako i raste rizik od otpora na antibiotike, što može dovesti do teških infekcija koje se ne mogu lečiti standardnim antibioticima.
Mikro plastika, koja se takođe našla u analizama, predstavlja još jedan aspekt zagađenja koje utiče na morski ekosistem. Ove sićušne čestice su prisutne u gotovo svim morskim staništima i mogu imati ozbiljne posledice po morsku faunu i floru. Mnoge vrste riba i drugih morskih organizama gutaju mikro plastiku, što može imati dugoročne efekte na njihovo zdravlje i lanac ishrane.
Osim toga, prisustvo PFAS hemikalija, koje su poznate po svojoj izdržljivosti i otpornosti na razgradnju, dodatno komplikuje situaciju. Ove hemikalije su povezane sa različitim zdravstvenim problemima kod ljudi, uključujući rak i hormonalne poremećaje. Njihovo prisustvo u okeanima ukazuje na to da su ljudi izloženi riziku čak i u udaljenim područjima koja su daleko od izvora zagađenja.
U svetlu ovih otkrića, postaje ključno razviti efikasnije strategije za praćenje i upravljanje zagađenjem okeana. Projekti poput „SeA Care“ predstavljaju korak u pravom smeru, omogućavajući naučnicima da bolje razumeju kako zagađenje utiče na okeane i, posredno, na ljudsko zdravlje. Samo zajedničkim naporima, kroz međunarodnu saradnju i istraživanje, možemo se suočiti sa ovim globalnim izazovima i zaštititi naše okeane i zdravlje budućih generacija.
