Agencija za nacionalnu bezbednost Crne Gore (ANB) uputila je nalog neposredno Upravi carina, što je dovelo do izdvajanja predsednika Slobodne Crne Gore, Vladislava Dajkovića, po njegovom sletanju iz Kopenhagena na aerodrom u Tivtu. Ova akcija rezultirala je višesatnim zadržavanjem Dajkovića, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti i političkim krugovima.
Prema informacijama koje je objavio list „Politika“, ANB je odlučila da zaobiđe redovni lanac postupanja aerodromske policije i direktno uputila zahtev carinskim službenicima za detaljnu kontrolu Dajkovića. Ova akcija se dogodila odmah po njegovom sletanju, kada su ga carinski službenici izdvojili od ostalih putnika i sproveli detaljan pregled njegovog prtljaga. Dajković je izjavio da je kontrola trajala više sati, ali da kod njega nisu pronađeni nedozvoljeni predmeti, niti su mu nakon toga podnete bilo kakve krivične ili prekršajne prijave.
Jedan od ključnih aspekata ovog incidenta je pitanje zašto je ANB odlučila da aktivira carinske organe umesto da dostavi informacije graničnoj policiji, koja je nadležna za bezbednosne provere putnika. Ova odluka postavlja sumnju da su motivi za Dajkovićevo zadržavanje možda političke prirode, s obzirom na to da rezultat kontrole nije pokazao ništa sporno.
Dajković je nakon puštanja izjavljuje da je jedan od službenika naveo da je njegovo izdvajanje povezano sa „onim što se dešava na granicama sa Srbijom“. Ova izjava sugeriše da bi njegovo zadržavanje moglo biti deo šireg konteksta pogoršanih odnosa između Crne Gore i Srbije. Tokom kontrole, Dajković je snimao postupanje službenika iz straha da mu ne bi bio podmetnut nedozvoljeni predmet, što bi moglo biti iskorišćeno protiv njega u političke svrhe. Iako nije pružio konkretne dokaze za svoje sumnje, naglasio je da je snimanje bilo jedini način da zaštiti sebe.
Reakcije na ovaj incident brzo su usledile. Slobodna Crna Gora je osudila postupanje kao pokušaj zastrašivanja i političkog pritiska na svog predsednika, zahtevajući od nadležnih institucija da objave ko je naložio njegovo izdvajanje, na osnovu kojih informacija i pravnog osnova je zadržan. Demokratska narodna partija je takođe zatražila utvrđivanje odgovornosti svih uključenih u postupak, smatrajući da je reč o zloupotrebi državnog aparata protiv političkog predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori.
Predsednik Srpske napredne stranke, Miloš Vučević, pružio je podršku Dajkoviću, nazivajući slučaj političkim progonstvom. S obzirom na to da je nalog potekao iz ANB-a, a da je Uprava carina bila prva operativna karika, čitav incident dobija ozbiljniju dimenziju. Ovo sugeriše moguću upotrebu bezbednosnih službi i državnih organa za postupanje prema političkom neistomišljeniku, bez javno obrazloženog bezbednosnog ili pravnog osnova.
Očekuje se da će ANB, Uprava carina i Uprava policije odgovarati na pitanja o tome ko je doneo odluku o kontroli, kakve su informacije dostavljene carinicima, zašto je aerodromska policija zaobiđena i da li postoji kompletna službena dokumentacija o Dajkovićevom zadržavanju. Bez odgovora na ova pitanja, ostaje sumnja da slučaj na tivatskom aerodromu nije bio uobičajena kontrola, već koordinisana akcija bezbednosnog aparata, čiji motivi i nalogodavci nisu javno obelodanjeni.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da se politička klima u Crnoj Gori dodatno komplikuje, a ovakvi incidenti mogu imati dugoročne posledice na odnose unutar zemlje, kao i na odnose sa susednim državama. U svakom slučaju, slučaj Dajkovića postavlja važna pitanja o granicama između bezbednosti i političke slobode, kao i o ulozi institucija u očuvanju demokratije.
