Ambasada Ruske Federacije u Crnoj Gori nedavno je reagovala na odluku crnogorske Vlade da od 1. novembra 2024. godine ukine bezvizni režim za ruske građane. U saopštenju se naglašava da ova mera predstavlja još jedan dokaz ekstremne zavisnosti Crne Gore od stranih uticaja, koji ne stavljaju interese Crne Gore na prvo mesto. Ambasada ukazuje na to da su ruski građani tokom prošle godine ostvarili 16,4% noćenja u Crnoj Gori, što pokazuje značaj ruskih turista za crnogorsku ekonomiju, s obzirom da turizam čini 30% bruto domaćeg proizvoda zemlje.
Prema rečima ambasade, vizni režim će značajno smanjiti broj ruskih turista, što će imati negativan uticaj na mnoge projekte u kojima učestvuju ruska preduzeća, a koji su korisni za Crnu Goru. U saopštenju se takođe podseća da su vlasti Crne Gore obrazložile ovu odluku time što je zemlja ispunila jedan od kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji. Ambasada smatra da će ova mera naići na nerazumevanje među Crnogorcima koji žele da razvijaju saradnju sa Rusijom.
Ambasada takođe izražava nadu da je pitanje održavanja bezviznog režima rešivo, čak i u kontekstu pristupanja EU. Istovremeno, naglašava da će Rusija zadržati pravo da odgovori na neprijateljske akcije. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće tenzije između Crne Gore i Rusije, koje su se pogoršale u poslednjih nekoliko godina.
Statistika o stranim firmama u Crnoj Gori takođe ukazuje na promene u vlasničkoj strukturi. Prema podacima Monstata, u 2024. godini bilo je 29.960 firmi u stranom vlasništvu. Broj turskih firmi je porastao sa 6.866 na 9.818, dok se broj firmi u ruskom vlasništvu smanjio sa 7.792 na 7.188. Ukrajinskih firmi je, s druge strane, poraslo sa 910 na 1.069. Ovi podaci mogu odražavati trenutne ekonomske i političke prilike u regionu.
U skladu sa viznom politikom Evropske unije, Crna Gora je donela odluku da uskladi svoj vizni režim sa EU. Ovo je deo napora da se ispune obaveze iz reformskih agendi, a posebnu pažnju treba posvetiti pregovorima oko poglavlja 24, koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost. Naime, crnogorska Vlada je 23. oktobra donela uredbu o izmeni i dopunama viznog režima, prema kojoj će državljanima zemalja koje su neusklađene sa politikom EU (uključujući Rusiju, Kinu, Belorusiju, Saudijsku Arabiju i Tursku) od 1. novembra biti potrebne vize za ulazak u Crnu Goru.
Ova odluka izaziva zabrinutost među preduzetnicima i građanima, posebno u svetlu značaja koji ruski turisti imaju za crnogorski turizam. Mnogi u Crnoj Gori smatraju da bi ukidanje bezviznog režima moglo da dovede do smanjenja turističkog prometa i negativno utiče na ekonomsku stabilnost zemlje.
Osim toga, odnosi između Crne Gore i Rusije su se znatno pogoršali nakon što je Crna Gora pristupila NATO-u 2017. godine, što je izazvalo nezadovoljstvo u Moskvi. Ove tenzije su se dodatno pojačale zbog različitih političkih stavova i sukoba interesa u regionu.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će odluka o viznom režimu imati dalekosežne posledice ne samo za turizam, već i za širu ekonomsku saradnju između Crne Gore i Rusije. U narednim mesecima, može se očekivati da će se situacija razvijati i da će se strane strane morati suočiti sa novim izazovima u svojim bilateralnim odnosima.
