U poslednje vreme, veštačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u različitim sektorima, uključujući finansijski. Međutim, sa njenim razvojem pojavljuju se i zabrinutosti o mogućim rizicima koje ona nosi, posebno kada je reč o bankarskom sistemu. Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva upozorila je da bi AI u pogrešnim rukama mogla predstavljati ozbiljnu pretnju stabilnosti finansijskog sistema. U tom kontekstu, Narodna banka Srbije (NBS) ističe svoje mere regulacije i kontrolu upotrebe veštačke inteligencije kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost bankarskog sektora.
Prema izjavama iz NBS, ova institucija prati tehnološke trendove i prepoznaje korisnost veštačke inteligencije u finansijama, ali naglašava da je njena upotreba strogo regulisana. U tu svrhu, NBS je usvojila interni akt koji definiše principe, pravila i odgovornosti za korišćenje AI alata. Ovaj akt jasno naglašava da je upotreba veštačke inteligencije zabranjena za donošenje odluka koje imaju finansijski ili pravni efekat, kao i za obradu poverljivih podataka ili ličnih informacija. Takođe, zabrana se odnosi i na korišćenje AI alata na načine koji bi mogli ugroziti bezbednost podataka i informaciono-komunikacionih sistema.
Svaka upotreba veštačke inteligencije unutar NBS mora biti podložna ljudskoj proveri i odobrenju, što dodatno osigurava da se procesi odvijaju u skladu sa propisima. Do sada, NBS nije zabeležila negativna iskustva povezana sa primenom AI, što se može pripisati njenoj ograničenoj primeni.
Jedna od ključnih tačaka je da banke u Srbiji ne mogu samostalno uvesti AI proizvode. Pre nego što bilo koja banka uvede novi proizvod ili značajno izmeni postojeći, mora prethodno obavestiti NBS i dobiti odobrenje. Takođe, banke su obavezne da prijave incidente u svojim informaciono-komunikacionim sistemima, kao i ozbiljne sajber pretnje, što omogućava NBS da brzo reaguje i minimizuje potencijalne posledice.
Kontinuirani nadzor i bezbednosne mere su od suštinskog značaja. NBS ističe da banke primenjuju veštačku inteligenciju u kontrolisanim uslovima, u skladu sa važećim propisima i međunarodnim standardima. Centralna banka svakodnevno prati korišćenje AI i obezbeđuje da banke primenjuju odgovarajuće tehničke i organizacione mere za zaštitu informaciono-komunikacionih sistema. U slučaju uočenih rizika ili incidenata, NBS reaguje kako bi se obezbedila bezbednost.
Pitanje bezbednosti se dodatno produbljuje kada se razmatraju platni sistemi. U vezi sa upozorenjem MMF-a o rizicima zajedničke infrastrukture, kao što su klaud servisi, NBS naglašava da se to ne odnosi na njihove platne sisteme. Infrastruktura koja podržava rad platnih sistema NBS ne koristi klaud servise, već se upravlja interno, što smanjuje izloženost rizicima koji bi mogli nastati korišćenjem zajedničkih eksternih resursa. Ova praksa doprinosi dodatnoj bezbednosti i stabilnosti domaćeg platnog sistema.
U zaključku, veštačka inteligencija nudi brojne prednosti u finansijskom sektoru, ali takođe nosi sa sobom i značajne rizike. Narodna banka Srbije sprovodi stroge mere regulacije i nadzora kako bi obezbedila sigurnost i stabilnost bankarskog sistema. Jasne smernice i pravila o korišćenju AI alata su neophodna kako bi se sprečile potencijalne krize i zaštitili interesi klijenata i sistema u celini. U svetlu ovih izazova, nastavak dijaloga i saradnje između regulatornih tela i industrije biće ključan za budući razvoj i implementaciju veštačke inteligencije u financijama.
