Ministarstvo rada Ruske Federacije procenilo je moguće gubitke radnih mesta usled sve veće primene veštačke inteligencije, a šef resora Anton Kotjakov je na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu izneo zabrinjavajuće podatke o budućnosti radnika u zemlji. Tokom panela “Tržište rada 2.0: Diktatura veštačke inteligencije, transformacija veština i profesija“, Kotjakov je istakao da bi oko 7,5 odsto radnika u Rusiji moglo ostati bez posla zbog automatizacije i implementacije AI tehnologija.
Prema njegovim rečima, najveći rizik od gubitka posla pretežno se odnosi na službenike, gde bi čak 82 odsto njih moglo biti zamenjeno, dok su nekvalifikovani radnici manje ugroženi sa 37 odsto. Ove procene dobijene su na osnovu istraživanja koje je sprovela Federalna državna budžetska ustanova Sveruski istraživački institut rada. U okviru ovog istraživanja, analitičari su anketirali nekoliko hiljada ruskih kompanija koje već koriste slične tehnologije.
Analiza radnih obaveza u ovim firmama omogućila je stručnjacima da procene verovatnoću gubitka radnog mesta na osnovu pozicije radnika u narednim godinama. Iako su rezultati istraživanja alarmantni, postoji i alternativa. Viša ekonomska škola, koja se bavi sličnim pitanjima, došla je do drugačijih zaključaka. Prema njihovim procenama, samo oko 1 odsto zaposlenog stanovništva je u opasnosti od otpuštanja zbog veštačke inteligencije. Ipak, i oni se slažu da je zamena kancelarijskih radnika najverovatnija.
Kotjakov je naglasio da je važno da se prepoznaju izazovi koje sa sobom nosi veštačka inteligencija, kao i potreba za transformacijom veština i obrazovanjem radne snage. On je pozvao na zajednički rad kako bi se osigurala sigurnija budućnost zaposlenih u eri automatizacije. U tom kontekstu, naglašena je potreba za obukom i prekvalifikacijom radnika kako bi se prilagodili novim tehnologijama i potrebama tržišta.
Ova situacija dolazi u vreme kada se mnoge industrije suočavaju s brzim promenama usled digitalizacije i inovacija. U tom smislu, Kotjakov je istakao da bi vlada trebala da razvije strategije koje će pomoći radnicima da se prilagode novim uslovima rada. Uloga obrazovnih institucija i kompanija biće ključna u ovom procesu, kako bi se obezbedila potrebna znanja i veštine.
U međuvremenu, stručnjaci iz različitih oblasti upozoravaju na moguće posledice koje bi masovna automatizacija mogla imati na društvo. Osim gubitka radnih mesta, postoje i brige oko povećanja razlika u prihodima, kao i o mogućem gubitku ljudske interakcije u radnom okruženju. Upotreba veštačke inteligencije može dovesti do povećane efikasnosti, ali i do stvaranja novih izazova koji će morati biti rešeni.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, takođe je komentarisao važnost primene veštačke inteligencije u ekonomiji, naglašavajući da će Rusija morati da pronađe način da iskoristi ove nove tehnologije na način koji će biti koristan za sve građane. On je izrazio nadu da će se uz pametno upravljanje i odgovornu primenu, veštačka inteligencija koristiti za unapređenje kvaliteta života i radnih uslova.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Rusija suočava s izazovima koji dolaze s razvojem veštačke inteligencije. Potrebno je da se svi akteri, uključujući vladu, kompanije i radnike, uključe u diskusiju o budućnosti rada i načinu na koji će se prilagoditi novim tehnologijama. Samo zajedničkim naporima može se osigurati da prednosti veštačke inteligencije budu maksimalno iskorišćene, dok se istovremeno minimiziraju negativne posledice po radnu snagu.
