Agencija Fič je potvrdila kreditni rejting Hrvatske na nivou A- sa stabilnim izgledima, naglašavajući da zemlja i dalje beleži snažan privredni rast i vodi odgovornu fiskalnu politiku. Međutim, agencija je upozorila na veliku zavisnost Hrvatske od turizma, koji zajedno sa povezanim delatnostima čini oko 25 odsto ukupne ekonomske aktivnosti. Ovo ukazuje na značajnu ranjivost Hrvatske na spoljne šokove i promene u međunarodnoj tražnji.
Hrvatska ekonomija se suočava sa izazovima zbog prevelikog oslanjanja na turizam, što može dovesti do problema u vremenima globalnih kriza ili promena u potražnji za turističkim uslugama. Prema izveštaju, očekuje se da će rast hrvatske privrede usporiti sa 3,4 odsto u 2025. na 2,4 odsto u 2026. godini, ali će i dalje ostati iznad proseka evrozone. Glavni motor rasta će ostati privatna potrošnja, dok će investicije biti podržane sredstvima iz fondova Evropske unije.
Hrvatska se ističe kao jedna od najuspešnijih članica u povlačenju sredstava iz Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF), a do jula 2026. godine isplaćeno je 7,3 milijarde evra od ukupno planiranih 10 milijardi. Međutim, od 2028. godine se očekuje značajno smanjenje priliva novca u novom višegodišnjem budžetskom okviru EU, što bi moglo negativno uticati na hrvatsku privredu.
Fič takođe ukazuje na gubitak deo cenovne konkurentnosti Hrvatske zbog brzog rasta plata i troškova rada, što bi moglo smanjiti neto izvoz kao motor rasta, kao što je to bio slučaj nakon pandemije. Prosečna inflacija u Hrvatskoj bi ove godine trebalo da iznosi 4,2 odsto, što je među najvišim stopama u evrozonu, pre svega zbog viših cena energije i usluga.
Javni dug Hrvatske se očekuje da se stabilizuje na oko 56 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok će budžetski deficit ostati blizu tri odsto BDP-a. Ove informacije su navedene na zvaničnoj veb stranici Fič agencije.
Hrvatska se suočava sa izazovima koji dolaze sa globalnim ekonomskim promenama, ali i dalje održava stabilan rejting i privredni rast. U narednim godinama, privreda će morati da se prilagodi novim uslovima, posebno u svetlu smanjenja sredstava iz EU fondova i potencijalnih promena u turističkoj potražnji.
Ova analiza ukazuje na potrebu za diversifikacijom ekonomije i smanjenjem zavisnosti od turizma, kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i održivost rasta. U tom kontekstu, važno je da Hrvatska nastavi sa ulaganjima u druge sektore i razvija strategije koje će omogućiti otporniju ekonomiju u budućnosti.
Ključ uspeha će biti u kombinaciji efikasne fiskalne politike, podrške investicijama i osnaživanju sektora koji nisu vezani samo za turizam. Očekuje se da će privredni izazovi u narednim godinama zahtevati proaktivne mere i prilagođavanje kako bi se očuvala stabilnost i prosperitet Hrvatske.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Hrvatska mora raditi na smanjenju rizika povezanih sa prekomernom zavisnošću od turizma, dok istovremeno nastavlja da koristi prednosti članstva u EU i evrozoni kao ključne faktore za održavanje privrednog rasta i stabilnosti.
