Mesecima zvanična Crna Gora čeka mišljenje Evropske komisije u vezi sa predloženim zakonom o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Ovaj zakon je izazvao veliku pažnju i zabrinutost među političarima i građanima, jer se očekuje njegov uticaj na pravni okvir i funkcionisanje bezbednosnih institucija u zemlji. Prema nezvaničnim informacijama iz Vlade, očekuje se da mišljenje Komisije stigne do 2. februara, kada je zakazana vanredna sednica Skupštine Crne Gore.
Premijer Milojko Spajić i njegov tim suočili su se sa kritikama međunarodnih partnera nakon što su prethodno povukli izmene ovog zakona, kao i zakona o unutrašnjim poslovima. Sada, procene o bezbednosnim smetnjama postaju ključne za sprovođenje personalnih promena unutar ANB. Član 69 predloženih izmena zakona naglašava da službeniku Agencije radni odnos prestaje po sili zakona ukoliko se utvrde bezbednosne smetnje. Ove izmene bi omogućile direktoru ANB Ivici Janoviću diskreciono pravo da penzioniše službenike, što je izazvalo strah među zaposlenima, naročito onima koji se bave suprotstavljanjem organizovanom kriminalu.
Specijalna izvestiteljka EU, Ana Brijan Nugreres, upozorila je da neki članci zakona daju preširoka ovlašćenja direktoru ANB, što bi moglo dovesti do kršenja prava na privatnost i drugih ljudskih prava. Opozicija je oštro kritikovala vlast zbog ponovnog stavljanja spornog predloga na dnevni red, insistirajući da se zakon ne može usvojiti bez mišljenja Evropske komisije. Opozicione stranke, uključujući Demokratsku partiju socijalista (DPS), smatraju da predloženi zakon vodi ka povredi prava građana i da bi mogao stvoriti situaciju u kojoj bi ANB postala „država u državi“.
Boris Bogdanović, poslanik iz Demokratske Crne Gore, ukazao je na nezakonite aktivnosti ANB u prethodnom periodu, govoreći o dokumentaciji koja je spaljivana kako bi se prikrile nezakonite radnje praćenja i prisluškivanja građana. On je istakao da je zatečeno više od 7.000 stranica transkripata nezakonitih prisluškivanja, uključujući političare, novinare, sveštenike i obične ljude, dok su zaposleni u ANB izbegavali da budu podložni istim merama.
U ovom kontekstu, opozicija ističe da je neophodno doneti zakon koji ne ostavlja prostor za zloupotrebe i koji će doprineti nacionalnoj bezbednosti, zaštiti ljudskih prava i jačanju poverenja građana u institucije. Postoji zabrinutost da će preširoka ovlašćenja dat direktorima ANB omogućiti manipulaciju i zloupotrebu moći, što je suprotno evropskim standardima.
Uprkos kritikama i nesigurnosti oko budućnosti zakona, Vlada nastavlja sa svojim planovima, nadajući se da će dobiti zeleno svetlo od Evropske komisije. Ovo mišljenje će biti ključno za nastavak procesa donošenja zakona i eventualne izmene koje bi mogle biti potrebne kako bi se uskladio sa evropskim normama i standardima.
U međuvremenu, građani Crne Gore prate razvoj situacije sa zabrinutošću, svesni da svaka odluka koja bude doneta može značajno uticati na njihove živote i prava. U ovoj situaciji, transparentnost i odgovornost vlasti su od suštinskog značaja kako bi se izgradilo poverenje građana u institucije i osiguralo da nacionalna bezbednost ne bude korišćena kao izgovor za kršenje osnovnih ljudskih prava.
S obzirom na sve izazove s kojima se Crna Gora suočava, važno je da se pronađe ravnoteža između sigurnosti i zaštite ljudskih prava, kako bi se izgradila stabilna i demokratska budućnost za sve njene građane.
