Do pre nekoliko godina, banatskom gološijanu pretila je opasnost od nestanka. Ova autohtona rasa živine, koja je nastala ukrštanjem erdeljskog gološijana i domaće salašarske koke, našla se na ivici propasti zbog hibridnih rasa koje su preplavile tržište. Međutim, zahvaljujući odgajivaču iz Kikinde, Zoranu Demiću, ova rasa je sačuvana, a u poslednje dve do tri godine doživela je pravu ekspanziju.
Marko Jovanović iz Radojeva, sela u Novoj Crnji, ponosan je na svoj rad i postignuća u uzgoju ove rase. Ove godine je prodao hiljadu jaja za nasad, što je nezabeleženo i predstavlja znak da je banatski gološijan obezbedio svoje postojanje. Jovanović se bavi uzgojem ukrasne živine već pet godina, a banatski gološijani zauzimaju posebno mesto u njegovom srcu i dvorištu.
Banatski gološijani su poznati po svom kvalitetnom mesu i jednostavnosti u ishrani. Ova rasa ne zahteva mnogo; hrani se crvićima, travom i svime što joj se ponudi, ali posebno voli slobodu. Jovanović naglašava da su ove ptice otporne i prilagodljive, bez obzira na vremenske uslove. Kada su zatvorene, njihovo zdravlje opada, a jaja ne nose. Meso ovih koka je izuzetno ukusno, a petlovi mogu dostignuti težinu od 3,5 do 4 kilograma, dok su koke nešto sitnije. Osim toga, banatski gološijani su dobre nosilje, snesu do 180 jaja godišnje i brzo dostignu zrelost, obično za pet do šest meseci.
Ova rasa dolazi u više boja, a Jovanoviću su najdraže crvene. U njegovom dvorištu pored banatskih gološijana nalaze se i druge sorte ukrasne živine, ali banatske gološijanke su, kako kaže, kraljice jata. Njegova strast prema ovoj rasi nije jedinstvena; mnogi zaljubljenici formirali su udruženje sa sedištem u Banatskom Karađorđevu, gde razmenjuju iskustva, druže se i učestvuju na izložbama.
Jovanović je prvi put kupio piliće banatskog gološijana od Zorana Demića, a sada se pilići inkubiraju kako bi se obezbedio siguran razvoj. Njegova sreća je veća što sve više ljudi želi da u svom dvorištu ima banatske gološijane, jer to doprinosi opstanku ove autohtone rase.
Društvo koje se formiralo oko uzgoja banatskog gološijana pokazuje koliko je važno očuvanje autohtonih rasa. U eri kada su hibridne rase sve prisutnije, entuzijasti poput Jovanovića i Demića igraju ključnu ulogu u očuvanju genetske raznolikosti i tradicije. Očuvanje ovih ptica nije samo pitanje agrarne politike, već i kulturnog identiteta lokalnog stanovništva.
Osim što su zanimljive zbog svoje lepote i kvaliteta, banatski gološijani takođe predstavljaju deo kulturnog nasleđa Banata. Njihovo prisustvo u dvorištima i na farmama simbolizuje vezu između prošlosti i budućnosti. Ovakvi projekti ne samo da pomažu u očuvanju tradicije, već i jačaju zajednicu, jer okupljaju ljude oko zajedničkih interesa i vrednosti.
Kao rezultat svih ovih napora, banatski gološijan ne samo da opstaje, već i prosperira, što daje nadu drugim autohtonim rasama koje su suočene sa sličnim izazovima. Ljubav prema ovim pticama, njihova otpornost i kvalitete koje poseduju doprinose njihovom opstanku i razvoju, čime se obezbeđuje mesto za njih u modernom svetu. Marko Jovanović sa radošću zaključuje da je sve više ljudi zainteresovano za ovu rasu, što garantuje njen opstanak i očuvanje bogate tradicije banatske živinarstva.
