Mladi danas drugačije organizuju svadbena veselja, ali ne odustaju od svekrvinog kola koje prati niz običaja. Ponosna svekrva ima crveni cvet zadenut za desno uvo, u ruci nosi okićeno sito. Pored nje igraju ženske rođake, kojima se simbolično dodaje sito, a onda im se pridružuje i snaja.
Ispred porodičnih domova, u svečano okićenim salama, ili drugim ambijentima, svekrvino kolo koje izaziva najradosnije emocije, ali i po koju suzu je deo folklora koji se neguje i čuva. Podaci pokazuju da je svekrvino kolo nastalo u drugoj polovini 19. veka, jer je za vreme Turaka bilo ograničeno kretanje i organizovanje slavlja.
– To je začetak jedne tradicije koja je imala za cilj veličanja majke, kao figure koja je u tim teškom vremenima pod okupacijom odgajala mušku decu. Po istraživanjima tako je nastalo kolo, da u momentu kada ženi sina to bude njen trenutak, na tom slavlju – kaže Bojan Ristić, predsednik Centra za kulturu „Predvodnica“. On dodaje da niko ne može ostati ravnodušan na emociju koju sa sobom nosi majčinska sreća.
Pored svekrvinog kola, postoji i snaškino kolo koje mlada igra ispred svoje kuće. Neki istraživači kažu da je ono malo veselije i razigranije. Kasnije je izvorno bilo planirano da svekrva igra ispred svoje kuće kad se krene po snašku, a onda snaška igra ispred svoje kuće koju napušta, a zatim usledi zajedničko kolo.
– Vranje je pozitivni fenomen po pitanju folklora, u smislu žive tradicije. Možda ne u meri kao ranije, ali svakako traje, dok u drugim krajevima Srbije običaji i ovakva simbolična kola gube na značaju – objašnjava Ristić. Svekrvino kolo u Vranju se igra i prenosi se generacijski sa kolena na koleno, kao i rečenica koju mnoge i mlađe žene majke sinova, izgovaraju delom u šali, delom u istini kada kažu „samo da dočekam da zaigram Svekrvino kolo“.
U Vranju, svekrvino kolo je više od običnog plesa; to je simbol povezanosti i zajedništva porodice, kao i prilika da se iskaže poštovanje prema ženama koje su odgajale nove generacije. U nekim slučajevima, svekrvino kolo postaje centralni deo svadbene svečanosti, sa posebnim naglaskom na emocije koje se prenose tokom igre.
Za svekrvino kolo karakteristični su i specifični kostimi. Žene oblače tradicionalne narodne nošnje, često bogato ukrašene, koje dodatno doprinose šarenilu i veselju svadbene atmosfere. Ova tradicija ne samo da čuva kulturno nasleđe, već i jača porodične veze i zajednicu u celini.
Pored svekrvinog kola, postoji i snaškino kolo koje se takođe igra na svadbama. Iako je obično manje formalno i razigranije, snaškino kolo takođe nosi duboku simboliku. Ono predstavlja prelazak iz jedne porodice u drugu, a mladin dolazak u novi dom se obeležava ovim veselim obredom.
Društveni kontekst svadbenih običaja se menja, ali tradicija svekrvinog kola ostaje čvrsta. Mnogi mladi parovi se trude da očuvaju ove običaje, čak i kada su svadbe modernizovane. U vreme kada se sve više okrenuo savremenim trendovima, povratak tradicionalnim vrednostima je nešto što se sve više ceni, posebno među mlađim generacijama.
Uprkos izazovima modernog doba, svekrvino kolo i dalje zauzima posebno mesto u srcima ljudi na Jugu Srbije. Ono nije samo ples, već i simbol otpora, tradicije i zajedništva koje se prenosi kroz generacije. U Vranju, njegovo mesto u folkloru je čvrsto, a svaka svadba bez njega deluje nepotpuno.
Tako, iako se mladi i dalje prilagođavaju novim trendovima, svekrvino kolo ostaje neizostavni deo svake svadbene svečanosti, koje sa sobom nosi bogatu tradiciju i emocije. U tom smislu, ono će i dalje živeti i prenositi se, čuvajući duh zajedništva i porodičnih vrednosti za buduće generacije.
