Beograd – Operska pevačica Marija Jelić istakla je da opera i klasična muzika u 21. veku moraju da se prilagode novim trendovima kako bi privukle publiku. Ona smatra da su skraćene verzije velikih dela, savremena vizuelna rešenja i upotreba holograma ključni za privlačenje novih gledalaca. Jelić naglašava da mladi ljudi često nemaju strpljenja da provedu tri ili četiri sata u operi, već su više orijentisani ka sadržajima koji su vizuelno privlačniji i bliži njihovim svakodnevnim interesima.
U razgovoru za Tanjug, Jelić se osvrnula na istraživanje o američkoj publici u Njujorku, koje je pokazalo da mladi ne posećuju opere u Metropolitenu jer ih ne privlače klasični naslovi. Zbog toga, ova prestižna kuća sve više ulaže u savremene produkcije koje se bave aktuelnim društvenim temama. Ona je ukazala na nedostatak ozbiljnih istraživanja o publici u Srbiji, koja bi bila ključna za kulturne institucije prilikom definisanja marketing strategija.
„Ne znamo ko danas ide u operu. Takva istraživanja su od suštinskog značaja za kreiranje repertoara i projekata. Opera treba da dođe do svakog čoveka u Srbiji, da svi bar jednom čuju operu, pa da odluče da li im se dopada ili ne“, rekla je Jelić.
Kada je reč o novim tehnologijama, Jelić je istakla da se projekti vezani za veštačku inteligenciju u muzici ozbiljno razvijaju u svetu. Ipak, mnogi autori su, zbog manjka posla u klasičnom žanru, preusmerili fokus na elektronsku i rok muziku. Jelić je podelila svoje iskustvo sa koncerta na kojem su korišćeni roboti i veštačka inteligencija za kreiranje projekcija inspirisanih opernim arijama i duetima, što je prema njenom mišljenju bila vrlo zanimljiva inovacija.
Govoreći o trendovima u operi, Jelić je napomenula da skraćivanje predstava, kao što su „Karmen“ i „Toska“, ima odličan prijem kod publike. Umesto da traju tri sata, skraćene verzije traju oko sat i po, što je dodatno privlačno gledateljima.
Ujedno, umetnica je skrenula pažnju na izazove sa kojima se umetnici suočavaju u savremenom kapitalističkom društvu, gde je novac postao primarni cilj. Jelić je naglasila da su talent i preduzetnički duh ključni za dugu i uspešnu karijeru.
„Ako se umetnošću bavite jer vas ispunjava, a ne samo zbog novca, morate pronaći načine da se pozicionirate kao jedinstven primer na tržištu“, izjavila je ona. Jelić je diplomirala i masterirala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a studije pevanja završila u Rimu. Ova kombinacija obrazovanja joj je omogućila drugačiju perspektivu na umetnost.
„Znanja stečena na elektrotehnici donela su mi algoritamsku strukturu koja mi pomaže da precizno definišem šta mi je potrebno za uspešnu karijeru“, istakla je. Jelić veruje da su osim talenta, neophodne i pregovaračke veštine, poznavanje ugovora, finansija i marketinga kako bi umetnici mogli da izgrade karijeru postepeno i bez osrednjosti.
Njen debi u nacionalnoj operi u Skoplju, u ulozi Madam Baterflaj, bio je poseban izazov, a Jelić je istakla da je to bila veoma zahtevna uloga koja zahteva duboko razumevanje emocionalnog konteksta lika.
Osim pevanja, Jelić se bavi pedagoškim radom kroz masterklasove i radionice za mlade. Ona smatra da je emocionalna i psihološka podrška ključna za umetnike, a njena misija je da inspiriše ljude kroz umetnost.
Nedavno je nastupala na svom autorskom koncertu u Beogradu, gde je pružila publici jedinstveno iskustvo. „Trudim se da izaberem najbolje vreme, mesto i sadržaj kako bih publici ponudila ono najbolje“, zaključila je Jelić, naglašavajući značaj inovacija u operi i klasičnoj muzici.
