Ovo pitanje je postavljeno predstavnicima parlamentarne većine, a posebno Miodragu Lakoviću iz Pokreta Evropa sad, koji je na Javnom servisu Crne Gore izjavio da poznaje kadrove „zloglasne Sedme uprave tajne službe“. Međutim, Laković nije želeo da otkrije njihova imena, navodeći da su to bili „stari operativci“ i da to nije važno. Ova uprava nekadašnje državne bezbednosti bila je ključna za razumevanje bezbednosne strukture u Crnoj Gori i njenog odnosa sa organizovanim kriminalom.
Bivši premijer Duško Marković govorio je o Sedmoj upravi pred Anketnim odborom, navodeći imena nekih od njenih vodećih kadrova. Raspopović, Kumburović, Šćekić i Golubović su samo neka od imena koja su se vezivala za ovu upravu. Marković je istakao da je Sedma uprava imala posebne nadležnosti i bila je uključena u antiterorističke aktivnosti, ali su se njeni članovi često nalazili u kontroverznim situacijama.
Vanja Ćalović Marković, izvršna direktorka MANS, optužila je Miodraga Lakovića za povezanost sa organizovanim kriminalom, tvrdeći da aktivno opstruira rad MUP-a i policije. Ove optužbe ukazuju na duboke korene korupcije i zloupotrebe vlasti unutar bezbednosnih struktura.
Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, rekao je da je Sedma uprava bila pandan Jedinici za specijalne operacije u Srbiji, s naglaskom na to da su njeni članovi bili povezani sa ubistvima i kriminalnim miljeom. Mandić je tvrdio da je ova uprava bila ključna za šverc cigareta i narkotika, ističući da su njeni članovi imali duboke veze s političkim i pravosudnim strukturama.
U ovom kontekstu, bivši član Odbora za bezbednost i odbranu, Nebojša Medojević, naglasio je da je čitava Agencija nacionalne bezbednosti (ANB) postala „Sedma uprava“ zbog svoje involviranosti u transnacionalni kriminal. Medojević je ukazao na situacije u kojima su operativci ANB-a bili primorani da izveštavaju o svojim šefovima koji su bili povezani s narko-kartelima, što je dodatno ukazalo na ozbiljne zloupotrebe unutar sistema.
Pored toga, Medojević je ukazao na nerazjašnjena ubistva, kao što su ubistva Gorana Žugića i Ernana Kalača, te je spomenuo i sumnjivu saobraćajnu nesreću u kojoj je navodno ubijen direktor javne bezbednosti Vuk Bošković. Ove tvrdnje ukazuju na potrebu za dubokom reformom bezbednosnog sektora i većom transparentnošću u radu ovih institucija.
Ukupno, situacija oko Sedme uprave i njenih kadrova osvetljava kompleksnost odnosa između političkih, pravosudnih i bezbednosnih struktura u Crnoj Gori. Postavlja se pitanje koliko su ove institucije zaista sposobne da se oslobode nasleđa prošlosti i kako će se suočiti sa aktuelnim izazovima vezanim za organizovani kriminal i korupciju.
U svetlu ovih događaja, važno je da građani i nevladine organizacije nastave da traže odgovore i transparentnost od svojih institucija. Samo kroz otvoren dijalog i odgovornost moguće je izgraditi poverenje među građanima i državnim strukturama, što je ključno za stabilnost i sigurnost u društvu.
