Finansijska policija u Bosni i Hercegovini privremeno je oduzela dokumentaciju iz Vlade i Skupštine Kantona Sarajeva u okviru provere navoda iz prijave protiv aktuelnog ministra spoljnih poslova BiH, Elmedina Konakovića. Prema informacijama iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala Tužilaštva Federacije BiH (POSKOK), ovi postupci su usledili zbog sumnje da je Konaković zloupotrebio svoj položaj dok je obavljao funkciju predsedavajućeg Skupštine KS i premijera KS.
Tužilaštvo Federacije BiH preuzelo je ovaj predmet od Tužilaštva KS, koje više nema stvarnu nadležnost za postupanje u ovom slučaju. Oduzimanje dokumentacije obavljeno je na tri lokacije na području Kantona Sarajevo, a finansijska policija je postupila po naređenju Posebnog odeljenja za korupciju, organizovani i međukantonalni kriminal Vrhovnog suda Federacije BiH.
Prema navodima iz izvora bliskih istrazi, POSKOK zapravo proverava navode iz prijava koje su ranije pristigle na adresu Tužilaštva KS. Osim prijava vezanih za dodelu grantova dok je Konaković bio predsedavajući Skupštine, vrši se i provera dokumentacije u vezi sa zloupotrebom položaja dok je obavljao funkciju premijera KS.
Akcije finansijske policije sprovedene su krajem oktobra i početkom novembra, a detalji o tačnoj prirodi prijava i dokumentacije nisu u potpunosti otkriveni javnosti. U izjavama za medije, naglašeno je da su oduzeti dokumenti vezani za navodnu zloupotrebu položaja i ovlašćenja Elmedina Konakovića u vremenskom okviru od 2015. do 2018. godine, dok je obavljao funkciju premijera KS, kao i tokom njegovog mandata kao predsedavajućeg Skupštine KS od 2018. do 2020. godine. Pomenut je i Adem Zoljo, koji je kratko obavljao funkciju premijera KS tokom 2018. godine.
POSKOK je takođe naglasio da trenutno nije reč o zvaničnoj istrazi, već samo o proveri navoda u prijavama. Ovo podizanje tenzija u političkom životu Kantona Sarajevo dolazi u trenutku kada se sve više pažnje posvećuje borbi protiv korupcije i zloupotreba u javnim institucijama u Bosni i Hercegovini.
Elmedin Konaković, koji je poznat po svojim političkim aktivnostima i angažovanju u pitanjima ljudskih prava i reformi, do sada nije dao zvaničnu izjavu povodom ovih navoda. Njegovi pristalice ističu da je reč o političkom pritisku i pokušaju diskreditacije, dok kritičari smatraju da je borba protiv korupcije neophodna za unapređenje pravnog sistema i poverenja građana u institucije.
Ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice po političku situaciju u Sarajevu i šire, s obzirom na to da se očekuje da će se nastaviti sa pojavom novih informacija i potencijalnih prijava. U međuvremenu, građani prate razvoj situacije sa velikom pažnjom, a javnost se nada da će saznati više o detaljima ovog slučaja u narednim danima.
Mnogi analitičari ističu da je važno da institucije rade svoj posao i da se svi navodi o zloupotrebama istraže do kraja, bez obzira na političku poziciju pojedinaca. Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje o transparentnosti i odgovornosti u radu javnih službenika, što je ključni faktor za dalji razvoj demokratskog društva u Bosni i Hercegovini.
U svetlu ovih dešavanja, možemo očekivati da će politička scena u Kantonu Sarajevu biti podložna promenama, a da će se tema borbe protiv korupcije i zloupotreba u javnim institucijama nastaviti kao centralna tačka diskusija među političarima, analitičarima i građanima. Na kraju, kako se situacija bude razvijala, jasno je da će se pozornost javnosti usmeriti na sve aspekte ovog slučaja i njegove potencijalne posledice.
