Džejn Gudol, najpoznatija primatološkinja na svetu, preminula je juče u 92. godini života, ostavljajući za sobom neprocenjivo nasleđe koje je zauvek promenilo naš pogled na ljudsku prirodu i povezanost sa životinjama. Njena istraživanja su otvorila vrata novim razumevanjima o tome šta znači biti čovek i kako se razvijaju društvene i kulturne osobine među primatima.
Gudol je započela svoju karijeru u Nacionalnom parku Gombe u Tanzaniji, gde je, sa svega 26 godina, otkrila da šimpanze koriste alate. Ova revolucionarna spoznaja nije samo promenila način na koji posmatramo primate, već je i dovela do shvatanja da Homo sapiens nije jedini koji se oslanja na alate za preživljavanje. Šimpanze su viđene kako koriste slamčice za vađenje termita iz mravinjaka, što je označilo početak novog pogleda na životinjsko ponašanje.
Tokom godina, istraživači su otkrili raznovrsne primene alata među različitim vrstama životinja. Na primer, šimpanze u Gabonu koriste štapove za vađenje meda iz košnica, a u Gvineji su posmatrane kako koriste kamenje za razbijanje oraha. Ova otkrića su pokazala da se tradicije upotrebe alata razlikuju od grupe do grupe, ukazujući na složenost i raznolikost kulturnog ponašanja među primatima.
Dugogodišnja posmatranja dovela su do saznanja da šimpanze uče mlade kako da koriste alate, što je potvrđeno 2016. godine kada su istraživači prvi put snimili šimpanze kako podučavaju svoje potomke. Ovaj fenomen ukazuje na duboke evolutivne korene učenja i prenošenja znanja, otkrivajući da međugeneracijska kulturna transmisija nije jedinstvena samo za ljude.
Osim upotrebe alata, Gudol je proučavala i emocionalne veze među šimpanzama, posebno između majki i mladunaca. Njene studije su ukazale na to da šimpanze pokazuju empatiju i brigu za druge, što je dodatno osnažilo argument da moralne osobine nisu isključivo ljudske. U jednom istraživanju, primatolog Frans de Val otkrio je da šimpanze pokazuju oblike prevare i rešavanja sukoba, što može sugerisati da i one poseduju moralne osobine.
U poslednjim godinama, naučnici su primetili i neobična ponašanja među šimpanzama, poput stavljanja trave u uvo ili zadnjicu, što se može smatrati društvenim trendom. Ova otkrića postavljaju pitanje: ako upotreba alata i kultura ne definišu isključivo ljude, šta nas onda izdvaja? Mnogi istraživači su smatrali da je jezik jedina osobina koja nas definiše, ali šimpanze su pokazale da poseduju složen sistem komunikacije koji uključuje različite zvukove i pokrete tela, što ih čini sličnim ljudima.
U jednom rezervatu u Gvineji-Bisau, šimpanze su viđene kako koriste stabla kao udaraljke, što može biti način za komunikaciju na daljinu. Ovaj oblik kreativnog izražavanja pokazuje da šimpanze imaju sposobnost da razvijaju sopstvene kulturne obrasce.
Gudol je svojim istraživanjima otvorila važna pitanja o evolutivnim korenima ljudske medicine. Nedavno istraživanje pokazalo je da šimpanze koriste insekte i lišće kako bi brinule o ranama drugih, što može biti osnova za razvoj prvih zdravstvenih sistema među ljudima. Kako je primatološkinja Elodi Frajman iz Oksforda izjavila, ovo istraživanje osvetljava evolutivne korene ljudske medicine.
U intervjuu iz 2012. godine, de Val je naglasio da su istraživanja terena, poput onih koje je vodila Gudol, razjasnila razlike između ljudi i majmuna. Njena otkrića su postavila nova pitanja o inteligenciji i emocionalnosti životinja, čineći da se naučna zajednica sve više suočava s moralnim i etičkim pitanjima u vezi sa životinjama.
Džejn Gudol ostavlja za sobom neizbrisiv trag u nauci. Njena otkrića će nastaviti da inspirišu generacije istraživača i postavljaju nova pitanja o životinjskoj inteligenciji, kulturi i našem mestu u prirodi. Njeno nasleđe će zauvek promeniti način na koji gledamo na svet oko nas, pozivajući nas da preispitamo naše razumevanje ljudskosti i povezanosti sa svim živim bićima.
