U noći sa subote, 25. oktobra na nedjelju, 26. oktobra 2025. godine, dolazi do promene u vremenskom režimu u Republici Srbiji, kada se kazaljke na satu pomeraju jedan sat unazad. Ova praksa, poznata kao prelazak na zimsko računanje vremena, predstavlja deo šireg evropskog sistema koji reguliše letnje i zimsko vreme. Ovaj potez ima za cilj da se iskoristi prirodna svetlost tokom dana, čime se smanjuje potreba za veštačkim osvetljenjem.
Prelazak na zimsko vreme se obično dešava poslednjeg vikenda u oktobru, kada se kazaljke pomeraju sa 3:00 na 2:00 sata. Ova promena može da utiče na biološki ritam ljudi, jer mnogi mogu osetiti posledice nagle promene u vremenskom režimu. Stručnjaci savetuju da se na ovu promenu pripremimo unapred kako bismo olakšali prilagođavanje.
Jedan od razloga za uvođenje zimskog računanja vremena je i smanjenje potrošnje energije. Tokom zimskih meseci, dani su kraći, a noći duže, što može dovesti do povećane potrošnje struje. Pomeraanjem vremena, koristi se dnevna svetlost duže, čime se smanjuje potreba za veštačkim osvetljenjem u večernjim satima. Iako su neki skeptični prema ovom sistemu, mnoge zemlje širom sveta nastavljaju da ga primenjuju.
Istraživanja su pokazala da prelazak na zimsko vreme može izazvati određene zdravstvene probleme. Neki ljudi mogu iskusiti poremećaje spavanja, umor ili čak depresiju zbog promene u ritmu. Zbog toga je važno da se uoči promena u vremenu, pojedinci postaraju da se prilagode novim uslovima. Preporučuje se da se u nedelji pre pomeranja sata, postepeno prilagođava vreme odlaska na spavanje i buđenja.
Pored zdravstvenih aspekata, prelazak na zimsko vreme ima i društvene posledice. Sa kraćim danima, aktivnosti na otvorenom postaju ograničenije, što može uticati na rekreaciju i slobodno vreme. Mnogi će se ponovo prilagoditi ovim promenama, planirajući svoje aktivnosti tako da iskoriste dnevnu svetlost dok je to moguće. Ove godine, s obzirom na to da se ovaj prelazak dešava na kraju oktobra, mnogi će se možda suočiti sa izazovima u organizaciji svojih vikend planova.
U međuvremenu, postoje i rasprave o tome da li bi trebalo ukinuti pomeranje vremena. Neki predlažu da se zadrži letnje vreme tokom cele godine, što bi omogućilo duže svetlosne večeri. Ova ideja ima svoje pristalice, ali i protivnike, koji upozoravaju na moguće negativne posledice na zdravlje i svakodnevni život. U svakom slučaju, odluke o promenama u vremenskom sistemu su složene i zahtevaju široku diskusiju među stručnjacima, zakonodavcima i javnošću.
Kako se bliži datum promene, mnogi mediji će izveštavati o ovom događaju, pružajući savete o tome kako se najbolje prilagoditi. Očekuje se da će mnogi građani pratiti ove informacije kako bi se lakše nosili sa promenama koje dolaze. Takođe, važno je napomenuti da će se promena vremena odraziti i na javni prevoz, s obzirom na to da će rasporedi vožnje biti prilagođeni novom vremenskom režimu.
U zaključku, prelazak na zimsko računanje vremena je događaj koji se redovno dešava i ima višestruke posledice na život u Srbiji. Dok se neki raduju dužim noćima, drugi se bore sa prilagođavanjem novim uslovima. Važno je da svi budemo svesni ovih promena i da se pravilno pripremimo kako bismo ublažili moguće posledice na naše zdravlje i svakodnevne aktivnosti.
