Sušna i topla klima u poslednje vreme značajno je uticala na poljoprivredu, posebno na prinose glavnih kultura. Kao rezultat ovih nepovoljnih uslova, poljoprivrednici su počeli da se okreću uljanoj repici i drugim ozimim kulturama. Prema očekivanjima, setva uljane repice u 2024. godini biće veća za 20% u odnosu na prethodnu sezonu, kada je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površina pod ovom kulturom smanjena za gotovo 48.500 hektara.
Radoslav Adamović, ratar iz Inđije, izjavio je da će se ponovo opredeliti za setvu uljane repice nakon tri godine pauze. Razlozi za ovu odluku su suša, mali prinosi i niske cene drugih primarnih poljoprivrednih kultura. Iako cena repice nije visoka, iznosi oko 55 dinara, to je ipak bolja cena u poređenju sa kukuruzom i pšenicom. Adamović procenjuje da će troškovi setve iznositi oko 140.000 dinara po hektaru, uključujući i troškove zakupa.
Slična iskustva ima i Marinko Kujundžić iz Subotice, koji je ove godine posejao repicu na većoj površini nego prošle jeseni. Iako su vremenski uslovi bili loši, Kujundžić je bio zadovoljan prinosom, koji je iznosio oko dve tone po jutru. Cena repice na početku žetve bila je 57 dinara, ali je kasnije pala na 52 dinara. Ove jeseni planira da seje i pšenicu i ječam, jer su ozime kulture pokazale bolju otpornost na klimatske promene, dok su prinosi kukuruza i soje bili slabiji.
Prema zvaničnim statistikama, u žetvi uljane repice zabeležen je prinos od 145.335 tona, a prosečan prinos po hektaru iznosio je tri tone. Na nekim parcelama prinos je bio i veći, do 3,5 ili 4 tone, uz uslov primene adekvatne agrotehnike i povoljnih padavina. Uljana repica se smatra višestruko korisnom industrijskom biljkom. Njeno seme se koristi u prehrambenoj industriji za proizvodnju ulja, kao i za biodizel. Prosečno, jedan hektar uljane repice može dati oko 400 litara biodizela.
Pored toga, uljana repica ima značajnu ulogu kao pčelinja paša i predusev za strna žita, a takođe se koristi i kao stočna hrana. U svetlu klimatskih promena, uljana repica se sve više prepoznaje kao otpornija kultura, koja može da izdrži sušne uslove bolje od tradicionalnih useva.
Poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima kao što su klimatske promene koje utiču na uzgoj, a samim tim i na ekonomske aspekte njihove proizvodnje. Sa sve većim interesovanjem za uljanu repicu, očekuje se da će se poljoprivrednici prilagoditi ovim promenama i potražiti načine da optimizuju svoje prinose u budućnosti.
Osim što je korisna u industriji, uljana repica takođe doprinosi bioraznolikosti i održivosti poljoprivrednog ekosistema. Njena sposobnost da se prilagodi različitim uslovima uzgoja čini je idealnom kulturom za trenutne klimatske izazove. U svetlu svega ovoga, moguće je da će uljana repica zauzeti sve važnije mesto u srpskoj poljoprivredi, pružajući poljoprivrednicima stabilnost i priliku za profitabilnost u teškim uslovima.
U ovom kontekstu, budućnost uljane repice u Srbiji deluje optimistično, s obzirom na sve veće interesovanje i potražnju na tržištu. Sa pravim pristupom i strategijama, poljoprivrednici mogu iskoristiti prednosti koje ova kultura nudi i doprinose održivom razvoju poljoprivrede u zemlji.
