BEOGRAD – Spisateljica Ljiljana Šarac ističe da je lik Milanke iz njenog romana „Buket žutih ruža“ simbol svih žena kojima veruje. Ona smatra da zreli ljudi treba da prekorače kliše da život prestaje posle pedesete i naglašava da su svi njeni romani prožeti ljubavnim temama.
Šarac je u razgovoru za Tanjug otkrila da je tema porodice prisutna u njenim delima već decenijama, a u njenoj novoj knjizi, najstarija članica porodice, baka Milanka, misteriozno nestaje. „Taj buket je za sve nas i, o čemu god da pišem, porodica je uvek tu. Kada sam pisala o Brankovićima, Petrovićima, Karađorđevićima, uvek je temelj bila porodica“, naglasila je Šarac.
Inspiraciju crpi iz ličnih iskustava, „čeprkajući po svojoj duši“. U svom okruženju ima žene zrelih godina koje su nesebične i zadovoljne sobom, a za njih kaže da su „pravi superheroji“. Milanka, prema njenim rečima, predstavlja zbir svih tih žena.
Šarac ukazuje i na to da su stariji ljudi često zanemareni u društvu, dok zapravo predstavljaju „žive enciklopedije iskustva i znanja“. Oni su, kako kaže, „logistička podrška“ u vremenima kada je sve ubrzano, a deca često ostaju sama. „Srećan je onaj ko u svom gradu ima nekoga ko može da uskoči i posavetuje“, dodaje ona.
Ocenjuje da su se zreli ljudi u poslednje vreme probudili i da se polako oslobadjaju stereotipa da život prestaje posle pedesete. „Gledajući svoje prijateljice koje su mojih godina, nikada sebi nismo bile lepše, pametnije i zadovoljnije. Ovo vreme nas je ojačalo i ohrabrilo da uživamo u zrelosti“, objašnjava Šarac.
Osim romana „Buket žutih ruža“, autorka se osvrnula i na delo „Anđeo sa jednim krilom“, koje je postalo priručnik nade za mnoge, posebno za decu suočenu s gubitkom. „Deca su često nespremna da se nose sa teškim temama kao što su bolest, smrt i razvod. Dok odrasli imaju podršku, deca se često stide svojih emocija“, ističe Šarac i dodaje da je inspiracija za roman proizašla iz priče o detetu koje je izgubilo roditelje.
Šarac se takođe osvrće na vlastito iskustvo gubitka oca, naglašavajući važnost podrške porodice u takvim trenucima. „Kada sam se suočavala sa svojim mukama, koleginice su bile predivne. To je izuzetno važna poruka – imati nekoga ko će vam u pravom trenutku reći pravu stvar“, poručila je.
Govoreći o temama gubitka i bola u porodici, Šarac napominje da je potrebna mnogo ljubavi i mudrosti kako bi se prevazišli ovi izazovi. „Život se nastavlja i posle odlaska voljene osobe. Pitanje je kako nastaviti dalje, kako ostati svoj, a ne zaboraviti“, kaže ona.
Kao profesorka srpskog jezika, Šarac ističe da deca imaju potrebu da govore o svojim problemima i da je to prvi korak ka isceljenju. „Deca se često vežu za svoje nastavnike, pokazujući bezgranično poverenje“, objašnjava ona.
U vaspitanju, smatra da je važno postaviti jasne ciljeve i granice, dok je ljubav i nežnost ključna. „Zagrljaj je isceljujući čin“, kaže Šarac, naglašavajući da su ekstremi u vaspitanju uvek loši i da je lični primer najvažniji.
Na kraju, Šarac ukazuje na važnost čitanja i odnosa prema knjigama, ističući da se roditelji često ne pitaju koliko su aktivni u podsticanju čitanja kod svoje dece. „Ne postoji priručnik za odrastanje, roditeljstvo i porodične odnose“, zaključuje ona, naglašavajući da je komunikacija ključna u prevazilaženju svih izazova.
