U Španiji, razlika u platama između muškaraca i žena i dalje predstavlja značajan problem. Prema podacima sindikata objavljenim na Dan jednakih plata, koji se obeležava 22. februara, muškarci su u 2024. godini zarađivali u proseku 5.158 evra više od žena. Ova razlika u zaradama postavlja ukupnu razliku između polova na 20 procenata, što ukazuje na ozbiljne nejednakosti koje se ne smanjuju u očekivanom tempu.
Sindikat Konfederacije rada (CCOO) upozorio je da, ako se nejednakosti nastave ovim tempom, biće potrebno otprilike 16 godina da se razlika smanji. U izveštaju koji je nedavno objavio Generalni sindikat radnika (UGT), ističe se da razlika u platama na početku profesionalne karijere iznosi 7,87 procenata, ali se tokom godina povećava. Ovaj trend se često poklapa sa porastom obaveza koje žene preuzimaju kao majke ili članice porodice koje brinu o starijim roditeljima.
Podaci pokazuju da muškarci konsoliduju svoje profesionalne karijere, dok se poslovi sa punim radnim vremenom za žene često skraćuju ili potpuno prestaju. Zvaničnica sindikata CCOO, Karolina Vidal, naglasila je da čak 75 procenata poslova sa skraćenim radnim vremenom obavljaju žene. Ovo dovodi do značajne diskriminacije u platama, a predstavnica sindikata UGT, Medea Grasija, ističe da rad sa skraćenim radnim vremenom čini 55 procenata razlike u platama između polova.
Prema proračunima sindikata CCOO, ukoliko bi žene radile puno radno vreme istom stopom kao muškarci, razlika u platama bi se smanjila za više od polovine, sa 20 na 11 procenata. Ovi podaci ukazuju na to koliko je važno raditi na unapređenju uslova rada i pružanju jednakih mogućnosti za žene u profesionalnom okruženju.
Problem razlike u platama nije samo pitanje pravde, već ima i značajan uticaj na ekonomiju u celini. Kada se ženama ne pruži mogućnost da zarađuju onoliko koliko su sposobne, to smanjuje njihov doprinos ekonomiji i smanjuje potrošnju, što može imati dugoročne posledice po ekonomski rast. Stoga je važno da se preduzmu konkretne mere kako bi se ovakva nejednakost smanjila i kako bi se žene osnažile da preuzmu aktivniju ulogu na tržištu rada.
Uz to, važno je i da se društvo bavi pitanjima vezanim za tradicionalne rodne uloge koje često uslovljavaju karijere i mogućnosti zaposlenja žena. U mnogim slučajevima, očekivanja da žene preuzmu većinu obaveza u domaćinstvu i brizi za decu ili starije osobe mogu dovesti do toga da se one povuku sa tržišta rada ili da rade skraćeno radno vreme.
U borbi protiv ovih nejednakosti, sindikati igraju ključnu ulogu. Oni ne samo da pružaju podršku ženama u ostvarivanju njihovih prava, već i lobiraju za promene u zakonodavstvu koje bi omogućile veću zaštitu i podršku za žene na radnom mestu. Ove promene bi mogle uključivati poboljšane uslove za porodiljsko odsustvo, fleksibilnije radne sate i bolju podršku za radnike koji brinu o članovima porodice.
U konačnici, postizanje jednakosti u platama između muškaraca i žena zahteva zajednički napor svih segmenata društva, uključujući vladu, poslodavce i sindikate. Samo kroz zajedničke napore možemo stvoriti pravedniji i ravniji radni ambijent u kojem će svi imati jednake mogućnosti za uspeh.
