Banjaluka – Hrvatska se suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa izgradnjom odlagališta nuklearnog otpada na Trgovskoj gori, i to već pet do šest godina. Ove informacije izneo je Nemanja Galić, član Ekspertskog tima BiH za Trgovsku goru, tokom nedavne konferencije za medije. On je naglasio da su već podnete primedbe Evropskoj komisiji, što je deo šire pravne strategije koja ima za cilj zaštitu interesa BiH.
Galić je istakao da su aktivnosti Ekspertskog tima i relevantnih institucija BiH intenzivirane otkako je Hrvatska započela „narodnu fazu“ projekta, što znači da su se pojavile dodatne mogućnosti za pravne i političke akcije. Ova faza podrazumeva da se građanima Hrvatske pruža prilika da se izjasne o projektu, ali su primedbe i strahovi iz BiH ostali u fokusu.
„Protekle sedmice podneli smo Evropskoj komisiji detaljne primedbe i zatražili više akcija, uključujući i pokretanje eventualnog postupka pred Sudom pravde EU“, izjavio je Galić. Ove primedbe su rezultat zabrinutosti lokalnog stanovništva i stručnjaka iz BiH, koji se protive izgradnji odlagališta zbog mogućih ekoloških i zdravstvenih rizika.
Trgovska gora se nalazi na granici između Hrvatske i BiH, i kao takva, predstavlja poseban izazov za saradnju između dve države. Kroz više godina, BiH je izražavala zabrinutost da bi odlagalište moglo negativno uticati na životnu sredinu i zdravlje građana u pograničnim područjima. Pored toga, postoji strah od potencijalnih ekoloških katastrofa koje bi mogle nastati ukoliko ne dođe do pravilnog upravljanja nuklearnim otpadom.
Galić je rekao da je pravna strategija koju sprovodi Ekspertski tim zasnovana na međunarodnim konvencijama i zakonima koji se odnose na zaštitu životne sredine. On je naglasio da je važno da BiH koristi sve dostupne pravne mehanizme kako bi zaštitila svoje interese. U tom smislu, saradnja sa Evropskom komisijom i drugim međunarodnim institucijama je od ključnog značaja.
Uprkos izazovima, Galić je izrazio nadu da će se situacija promeniti i da će Hrvatska konačno preuzeti odgovornost za upravljanje nuklearnim otpadom na način koji ne ugrožava susedne zemlje. On je istakao važnost javnog dijaloga i saradnje između država u cilju pronalaženja održivih rešenja.
Osim pravnog aspekta, Galić je ukazao i na potrebu za većim angažovanjem civilnog društva i lokalnih zajednica. Građani, prema njegovim rečima, treba da budu uključeni u proces donošenja odluka i da imaju priliku da izraze svoje mišljenje o ovim važnim pitanjima.
U ovoj situaciji, ključni faktor će biti i stavovi evropskih institucija. Evropska komisija je do sada pokazala interesovanje za problematiku nuklearnog otpada, ali konkretne akcije su još uvek neophodne kako bi se osiguralo da se projekat na Trgovskoj gori realizuje u skladu sa standardima zaštite životne sredine.
Kako se situacija razvija, BiH će morati da ostane budna i proaktivna u svojoj borbi za zaštitu svojih interesa. Galić je poručio da je važno pritisnuti Hrvatsku da preuzme odgovornost i jasno definiše planove u vezi sa odlaganjem nuklearnog otpada.
U svakom slučaju, ovo pitanje će nastaviti da bude jedno od ključnih tema u odnosima između BiH i Hrvatske, a rešenja koja će biti pronađena mogu imati dugoročne posledice po životnu sredinu i zdravlje građana u obe države. Samo vreme će pokazati kakav će biti ishod ovog složenog pitanja.
