U Kumboru, blizu Herceg Novog, situacija se drastično pogoršala za porodicu Samardžić, čija kuća je postala nebezbedna usled urušavanja terena tokom izgradnje apartmanskog naselja od strane turskog investitora. Problemi su započeli 2022. godine kada je počela gradnja, a sestre Samardžić su se zbog opasnosti obratile nadležnim institucijama i medijima. Iako su prošle četiri godine agonije, odgovora i rešenja još uvek nema.
Prema rečima Svetlane Pavić, prvobitno je došlo do urušavanja potpornih zidova i prilaza njihovoj kući, a situacija se pogoršala u septembru 2025. godine, kada je prilikom radova na lokalnom putu cela parcela počela da se obrušava. Njen sestra je nažalost upala u rupu duboku pet metara, ali srećom nije zadobila teže povrede.
Porodica Samardžić pokušala je da postigne dogovor sa investitorom, koji im je usmeno ponudio stanove u novom objektu u zamenu za iseljenje. Međutim, sestre su ovu ponudu odbile jer smatraju da ne bi trebalo da napuste svoj dom. Svetlana Pavić je istakla da je, uprkos uključivanju Agencije za izgradnju Herceg Novog, malo učinjeno kako bi se obezbedila stabilnost njihove kuće i prilaza.
U oktobru prošle godine, porodica je podnela predlog za veštačenje osnovnom sudu u Herceg Novom, no do danas niko nije izašao na teren da izvrši procenu situacije. Takođe, sestre su se obraćale i Ministarstvu urbanizma i Ombudsmanu, ali bez odgovora. Pavić naglašava da niko ne želi da sasluša obične ljude, a situacija koja se njima dešava je zaista neprihvatljiva.
Ona se ne protivi izgradnji, smatrajući da je to neizbežno, ali naglašava da bi to trebalo da se radi u normalnim gabaritima. Stabilnost njihove kuće je ugrožena, a njihovi životi su u opasnosti. Očekuje od Opštine da zaštiti njihovu imovinu, ubrza postupak i dogovori sa investitorom hitno obezbeđivanje kuće i prilaza. Takođe, ukazuje na to da još uvek ima iskopa koji predstavljaju dodatnu opasnost.
Sestre Samardžić su očajne, jer im je potrebna pomoć kako bi mogle da nastave da žive u porodičnom domu koji su njihovi roditelji izgradili pre više od pola veka. Njihova situacija ukazuje na probleme sa regulativama i odgovornošću investitora, kao i na potrebu za većom zaštitom građana tokom građevinskih radova.
S obzirom na sve navedeno, može se zaključiti da je situacija porodice Samardžić simptom šireg problema u oblasti urbanizma i zaštite prava građana. Investitori i institucije bi trebalo da preuzmu odgovornost za svoje delovanje i da osiguraju da građevinski projekti ne ugrožavaju živote i imovinu lokalnog stanovništva.
Na kraju, porodica Samardžić se nada da će se situacija ubrzo rešiti, kako bi mogle da žive bez straha u svom domu. Njihova priča je podsećanje na važnost koordinacije između investitora, vlasti i građana, kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost svih uključenih strana.
