Od 2020. godine, Zemlja je počela da se okreće oko svoje ose brže nego ranije, što je izazvalo interesovanje među naučnicima i javnosti. Ovaj fenomen je postao predmet istraživanja, a astrofizičar Grejem Džouns predviđa da bi sledeći najkraći dan mogao nastupiti 9. jula, 22. jula ili 5. avgusta 2025. godine. Očekuje se da će dan biti kraći za 1,66 milisekundi, što, iako zvuči zanemarljivo, postavlja važna pitanja o uzrocima ovog ubrzanja.
Solarni dan bi trebao da traje tačno 86.400 sekundi, odnosno 24 sata, ali rotacija Zemlje nikada nije bila potpuno stabilna. U prošlosti su naučnici primetili da se planeta okreće sporije, posebno zbog plimskog trenja uzrokovanog gravitacijom Meseca. Međutim, od 2020. godine, pojavila se nova dinamika, a Zemlja je počela da se okreće brže, kao da joj se žuri.
Ono što je nekada bilo izuzetak, sada je postalo normalnost. Tokom 2021. godine, zabeležen je dan koji je trajao 1,47 milisekundi kraće od uobičajenog. U 2022. godini, dan se skratio za 1,59 milisekundi, dok je u 2023. godini vrednost iznosila 1,31 milisekund. Najnoviji rekord postavljen je 5. jula 2024. godine, kada je dan trajao 1,66 milisekundi kraće od standardnih 24 sata.
Ova ubrzanja ne bi bila primećena od strane običnih ljudi da nije napredne tehnologije, poput atomskih satova, koji mogu precizno meriti trajanje dana sa milisekundnom tačnošću. Zanimljivo je da, iako se čini da se vreme skraćuje, naučnici još uvek nisu pronašli jasno objašnjenje za ovaj fenomen.
Jedna od hipoteza ukazuje na to da bi ubrzanje moglo biti povezano sa Mesečevom orbitom. Kada je Mesečeva orbita najudaljenija od Zemljinog ekvatora, to može uticati na rotaciju naše planete. Iako ovo nije potvrđeno kao konačni uzrok, istraživanja pokazuju da Mesec usporava rotaciju Zemlje već milijardama godina. Na primer, pre otprilike 4,5 milijardi godina, dan na Zemlji mogao je trajati između tri i šest sati. Gravitaciono privlačenje Meseca je tokom vremena usporilo Zemljin obrtni moment, transformišući dane u ono što danas poznajemo.
Ubrzanje Zemljine rotacije može delovati kao zanemarljivo pitanje, ali u svetu tehnologije i telekomunikacija, svaki delić sekunde ima značaj. Globalni sistemi sinhronizacije, koji su ključni za funkcionalnost modernih tehnologija, zahtevaju izuzetnu preciznost. Na primer, GPS sistemi i komunikacione mreže oslanjaju se na tačne mere vremena. Ako se ovaj trend ubrzanja nastavi, to može izazvati probleme u sinhronizaciji ovih sistema, što bi moglo uticati na svakodnevni život.
Naučnici predviđaju da bi, ako se trenutni trend nastavi, za otprilike 50 milijardi godina rotacija Zemlje mogla da se sinhronizuje sa Mesečevom orbitom. U tom slučaju, ne bi bilo plima i oseka, a jedna strana Meseca bi uvek bila okrenuta ka Zemlji, što bi promenilo način na koji vidimo naše prirodno satelitsko telo.
Iako su promene u rotaciji Zemlje mali, to su značajne za razumevanje naše planete i njenog odnosa sa Mesecom. Ova istraživanja ne samo da nam pomažu da bolje razumemo dinamičnost Zemljinog sistema, već i da se pripremimo za buduće izazove u tehnologiji i svakodnevnom životu. S obzirom na sve te promene, važno je nastaviti sa proučavanjem ovih fenomena kako bismo bolje razumeli kako naš svet funkcioniše i kako se može prilagoditi budućim promenama.
