Etna, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, ponovo je eruptirala 2. juna, izbacujući lavu koja je privukla pažnju posetilaca. Turisti su se žurili niz planinu kako bi se sklonili sa opasnog područja dok je dim kuljao iznad staza. Ova erupcija podseća na događaj iz marta 2021. godine kada su ljudi pešačili u dolinu Geldingadalur na Islandu kako bi posmatrali izlivanje lave iz vulkana Fagradalsfjala, koji je eruptirao prvi put nakon 800 godina.
Dok su se stene polako kretale kroz crne krševite terene, posetioci su se delili u različite grupe – neki su pravili fotografije, drugi su se divili prizoru, dok su neki čak pekli maršmelou na tokovima lave. Fotograf Kris Berkard, koji je beležio erupciju za National Geographic, opisuje prizor kao hipnotišući. „Nikada nisam mislio da će me nešto tako jednostavno kao rastopljena stena ovako oduševiti“, ističe Berkard.
Vulkanske erupcije, kao što su one koje se događaju na Etnu ili Fagradalsfjalu, često privlače turiste, a istorija pokazuje da su takva mesta već vekovima bila popularna među posetiocima. Na primer, japanski turisti su od 8. veka odsedali u onsen rjokanima blizu vulkana. Ove prirodne pojave ne samo da nude spektakularne prizore, već i stvaraju plodno tlo za turizam.
Međutim, posmatranje vulkanskih aktivnosti nije bez rizika. Vulkani su moćne prirodne sile, a posmatranje erupcija može doneti i etička pitanja. U poslednjoj deceniji, turizam povezan sa vulkanima je doživeo porast, delom zahvaljujući društvenim mrežama i “lovcima na lavu”, koji traže legendarna mesta sa dimom i erupcijama.
Na Havajima, Nacionalni park vulkana beleži porast posetilaca svaki put kada dođe do erupcije. U zavisnosti od lokacije, turisti mogu uživati u raznim aktivnostima, uključujući vožnje brodom pored lave, helikopterske ture ili čak pešačenje do ivice jezera lave. Međutim, sve ove aktivnosti nose određeni rizik, uključujući izloženost otrovnim gasovima.
Iako su erupcije često praćene opasnostima, one takođe podstiču znatiželju i interesovanje za vulkanologiju. Vulkanske aktivnosti se pažljivo prate naučnim opservatorijama širom sveta, pa erupcije retko dolaze kao iznenađenje. „Ako znate osnovne stvari, erupcije možete posmatrati prilično bezbedno“, kaže vulkanološkinja Rozali Lops.
Važno je razumeti vrste vulkana i kakve posledice svaka erupcija može imati. Na primer, tokom erupcija na Etnu, ukoliko dođe do iznenadne eksplozije, važno je obratiti pažnju na okolinu i skloniti se na sigurno mesto. Na suprotnoj strani, tokom erupcije novozelandskog vulkana Vakari, preživeli su najčešće bili oni koji su najbrže pobegli.
Tokom erupcija, više od 1.500 aktivnih vulkana širom sveta može uticati na živote stotina miliona ljudi. U Japanu, vulkan Sakuradžima eruptira svakih nekoliko sati, a lokalno stanovništvo se na to naviklo. Plodno tlo u blizini vulkana pomaže u uzgoju poznatih lokalnih proizvoda, dok se u Havajima vulkani smatraju delom kulture i istorije.
Ipak, vulkanski turizam nosi i mračnu stranu, posebno kada se suočimo s tragedijama kao što su erupcije koje su dovele do gubitka života. U 2010. godini, erupcija planine Merapi u Indoneziji odnela je 353 života, dok su turističke agencije ubrzo nakon toga počele da nude izlete do pogođenih područja.
Uprkos rizicima, mnogi i dalje žele da posete vulkane, a stručnjaci veruju da to može pomoći u podizanju svesti o vulkanologiji i prirodnim procesima. „Svaki put kada odete negde gde možete da vidite geološki proces, to budi vašu radoznalost i uliva poštovanje prema našoj planeti“, zaključuje Lops.
