U Bosni i Hercegovini, posebno u Federaciji, euforija je na vrhuncu nakon pobede reprezentacije nad Italijom u Zenici i plasmana na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Selektor Sergej Barbarez postao je pravi heroj, a uspeh reprezentacije je tema mnogih svetskih medija. Ovo će biti drugo učešće Bosne i Hercegovine na Mundijalu, sa prvim mečom protiv domaćina Kanade.
O uticaju ovakvog uspeha na društvo i percepciju reprezentacije u različitim delovima zemlje, razgovarali smo s Andreom Jaglicom, nekadašnjom košarkašicom i sadašnjom glavnom urednicom Alternativne televizije iz Banja Luke. Ona ističe da se uspeh različito doživljava u dva entiteta BiH. Dok u Federaciji vlada euforija, u Republici Srpskoj postoji deo javnosti koji ovaj sportski uspeh posmatra isključivo kao takav, bez političkih konotacija.
Jaglica naglašava da navijanje za reprezentaciju i sport uopšte smatra privatnim stvarima. „Navijanje je individualni izbor i ne treba da se gleda kao deo kolektivnog identiteta“, kaže ona. Međutim, ističe da postoji deo javnosti u Republici Srpskoj koji se ne identifikuje sa državom Bosnom i Hercegovinom, te bi bilo korisno prestati sa prekomernim emocionalnim investiranjem u sportske rezultate.
Osim toga, Jaglica izražava sumnju u mogućnost sporta da ujedini Bosnu i Hercegovinu. „To je naivno razmišljanje. Plasman na prvenstvo neće automatski rešiti probleme i premostiti razlike među entitetima“, objašnjava ona. Njeno lično iskustvo dodatno naglašava ovu tvrdnju. Jaglica je igrala za reprezentaciju BiH jer nije imala priliku da igra za Srbiju, što ilustruje njenu složenu vezu sa identitetom i sportom.
Na kraju, ona ističe da je svako ima pravo na svoj lični izbor, bez obzira na društvene pritiske. „Ne želim da me prozivaju kao ultranacionalistu samo zato što ne navijam za BiH. To je moj izbor i to nikog ne treba da se tiče“, zaključuje Jaglica, naglašavajući da realnost u Bosni i Hercegovini ostaje složena, uprkos sportskim uspesima.
U kontekstu trenutnog stanja društva, Jaglica ističe da je važno razumeti da uspeh sporta ne može da zameni potrebu za stvarnim promenama i napretkom u društvu. Ona se raduje svakom uspehu, ali ističe da je važno ostati realan u pogledu situacije u zemlji.
Uz sve to, njen pogled na sport kao način za postizanje jedinstva u zemlji ostaje skeptičan, ali njena strast prema sportu i njegovoj ulozi u društvu ostaje snažna. U ovom trenutku, Bosna i Hercegovina može slaviti svoj sportski uspeh, ali put ka jedinstvu i pomirenju ostaje izazovan.
