Kada je istraživač Džered Tauers postavio podvodne kamere kako bi posmatrao par kitova ubica, naišao je na nešto neobično. Mlada ženka orke je prišla kameri i ispustila mrtvu morsku pticu, zatim je posmatrala reakciju svog brata. Nakon nekoliko trenutaka, ponovo je uzela pticu. Ovo ponašanje nije izolovan slučaj; Tauers je otkrio još jedan sličan incident u kojem je druga mlada ženka ispustila mladunče tuljana blizu njegovog čamca. Ova iskustva su ga navela da istraži ponašanje orkama, a rezultati su objavljeni u Časopisu za komparativnu psihologiju.
Između 2004. i 2024. godine, Tauers je zabeležio 34 slučaja u kojima su orke ljudima nudile hranu. Njegovi nalazi sugerišu da orke možda istražuju kako će ljudi reagovati na njihove „darove“. Moguće je da se radi o radoznalosti, ali takođe postoji teorija da orke to rade iz igre, iako su starije orke takođe uključene u ovu praksu. Iako su orke poznate po tome što koriste plen da privuku druge životinje, nikada nije zabeleženo da su napale čoveka.
Tauers naglašava da je teško odrediti jedan uzrok za ovakvo ponašanje. Osnovni mehanizam može biti sposobnost orkama da ponude hranu, dok neposredni uzrok može biti njihova želja da nauče više o ljudima. Većina orki je čekala reakciju ljudi pre nego što su ponovo uzele hranu. Ljudi su često ignorisali ponuđenu hranu, a samo su je četiri puta prihvatili, ali su je u tri od tih slučajeva vratili u more.
Sličnost između orkama i kućnih ljubimaca, koji često donose „darove“ svojim vlasnicima, ukazuje na to da se radi o instinktu koji se može javiti u mnogim vrstama. Međutim, do sada su zabeleženi veoma retki slučajevi predatora koji ljudima nude hranu, osim nekih vrsta delfina i morskih leoparda.
Hane Strager, istraživačica koja nije učestvovala u studiji, ističe da je radoznalost orki očigledna, a interakcije između ljudi i orki su česte. Orke su među najinteligentnijim životinjama, a prema ovoj studiji, ljudi imaju veći mozak u odnosu na veličinu tela. Orke takođe ubijaju veće životinje u odnosu na svoju veličinu nego druge vrste kitova, što može olakšati deljenje hrane.
Filipa Brejks, bihevioralna ekološkinja, naglašava da orke verovatno imaju neurone povezane s empatijom, što može objasniti njihovo ponašanje. Ova interakcija može biti altruistična ili jednostavno biološka funkcija, kao što je briga prema mladunčadi.
Istraživači su primetili da je ponašanje orki univerzalno, bez obzira na to gde se nalaze ili kojoj grupi pripadaju. Ovi slučajevi dodatno potvrđuju njihovu sklonost da iniciraju interakciju s ljudima i plovilima.
Kao zaključak, Tauers ukazuje na to da, iako je ljudska vrsta tehnološki naprednija, svet delimo s drugim visoko razvijenim vrstama čiju dobrobit moramo uzeti u obzir. Ovakva istraživanja doprinose razumevanju kompleksnosti ponašanja orkama i njihovih interakcija s ljudima, a možda nas podsećaju i na važnost očuvanja i zaštite ovih fascinantnih bića.
