Poljoprivredno zemljište je u poslednjim godinama postalo predmet interesa globalnih investitora, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde najbogatiji pojedinci kupuju plodnu zemlju kao način zaštite od inflacije i rizika na finansijskim tržištima. U ovoj situaciji, američki milijarder Stan Kroenke postao je najveći privatni zemljoposednik u zemlji, posedujući gotovo 2,7 miliona hektara, a njegov nedavni potez kupovine milion hektara rančeva u Novom Meksiku dodatno je potvrdio trend ulaganja u poljoprivredno zemljište.
Ovaj trend nije ograničen samo na SAD. U Srbiji, bogati pojedinci su takođe počeli da investiraju u poljoprivredno zemljište, posebno nakon privatizacija i restrukturiranja poljoprivrednih kombinata koje su usledile nakon 2000. godine. Prvi značajni kupci u Srbiji bili su kompanije kao što su Delta Agrar i MK Komerc, koje su kupovale velike površine zemljišta. Delta Agrar, na primer, upravlja sa oko 10.000 hektara, dok MK Agriculture takođe upravlja sa značajnim površinama.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena hektara njive u Srbiji u prvoj polovini 2025. godine iznosila je 8.550 evra. Cene su se kretale od ispod 300 do preko 80.000 evra po hektaru, pri čemu je Vojvodina najskuplja regija, sa prosečnim cenama koje prelaze 15.000 evra, dok su u centralnoj Srbiji znatno niže.
Investitori u Srbiji suočavaju se s izazovima, poput klimatskih promena koje donose suše, što dodatno komplikuje poljoprivrednu proizvodnju. Luka Popović, generalni direktor Delta Agrara, ističe da je važno razmotriti potencijal zemljišta za navodnjavanje, jer će suše postati sve veći problem u budućnosti.
Iako su cene poljoprivrednog zemljišta porasle za skoro 30% između 2020. i 2025. godine, očekuje se stagnacija na tržištu. Cene zemljišta u Vojvodini su više nego u okolnim zemljama, što se može objasniti plodnošću ovog dela Srbije i mogućnostima za veće investicije.
Međutim, postoje i nesuglasice oko tačnih podataka o najvećim zemljoposednicima. Ministarstvo poljoprivrede navodi da deset pravnih lica sa najvećim prijavljenim površinama ima ukupno 64.700 hektara, pri čemu se na vrhu liste nalazi kompanija Al Dahra Srbija sa 14.583 hektara. Ova lista ne odražava nužno stvarnu koncentraciju vlasništva nad zemljištem, jer upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava nije obavezan.
Za razliku od američkih milijardera koji kupuju zemljište kao dugoročnu investiciju, u Srbiji se poljoprivredno zemljište i dalje koristi pretežno kao proizvodni resurs. Ipak, rast cena ukazuje na promenu percepcije o vrednosti zemljišta. Cene poljoprivrednog zemljišta su od početka 2000-ih porasle između osam i deset puta, a najplodnija zemlja u Vojvodini sada se prodaje po cenama od 25.000 do 30.000 evra po hektaru.
U poređenju sa drugim zemljama u regionu, cena hektara u Hrvatskoj iznosi oko 6.000 evra, dok je u Rumuniji skuplje – 8.700 evra. U Sloveniji i Austriji cene su znatno više, dosežući 28.000 i 37.600 evra po hektaru.
Na kraju, poljoprivrednog zemljišta je sve manje, a prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine, Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara, od kojih je značajan deo pod šumom. Kako se tržište razvija, važno je da investitori razumeju potencijal zemljišta te da prilagode svoje strategije prema trenutnim potrebama i izazovima poljoprivredne proizvodnje.
