Dok je Crna Gora očekivala privođenje Vesne Medenice iz Kolašina u Spuž, osuđene provstepenom presudom na deset godina i dva meseca zatvora, njenog odbeglog sina Miloša i specijalne državne tužiteljke Lidije Mitrović, koja je takođe u bekstvu, lisice na ruke stavljene su bivšoj ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta, uglednoj univerzitetskoj profesorki Vesni Bratić. Njoj je, posle policijskog zadržavanja, određen pritvor do 30 dana.
Bratićeva je postala poznata po tome što je jedina imala „petlju“ da otvoreno uđe u „rat“ sa nekadašnjim nedodirljivim kadrovima Mila Đukanovića. Sudija za istragu Suzana Mugoša preuzela je ovaj slučaj kao „specijalni zadatak“, jer se radi o osobi koja je poznata u čuvenom slučaju „državni udar“ i presudama liderima DF Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću. Mugoša je 2024. prekršajno kažnjena zabranom napredovanja na dve godine zbog izjava da su neke od sudija u Apelacionom sudu primile pare da bi oslobodile Mandića i Kneževića.
Bratićevoj se stavlja na teret produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja i opasnost od bekstva. Njen advokat Mitar Šušić ističe da ne postoji opasnost od bekstva, naglašavajući da je ona univerzitetski profesor i da nema nikakav odnos sa osobama na koje bi mogla da utiče.
Bratićeva je procesuirana zbog smene oko 140 direktora osnovnih i srednjih škola u Crnoj Gori, uz navodnu pričinjenu štetu od najmanje 400.000 evra. Na toj funkciji bila je nešto više od godinu dana, a tokom mandata je smenila gotovo sve direktore škola zbog toga što nisu obrazovali školske odbore. Postupci pred sudovima su usledili, a direktori su tvrdili da su otkazi nezakoniti.
Tokom jednog sastanka Vlade, Bratić je napustila sednicu zbog nesuglasica sa premijerom Zdravkom Krivokapićem oko odluke o novom članu UO Univerziteta Crne Gore. Krivokapić je u poslednjem trenutku predložio drugu osobu, što je izazvalo njeno nezadovoljstvo.
U januaru 2023. godine, Specijalno državno tužilaštvo formiralo je predmet protiv Bratićeve, a krivičnu prijavu podneo je NVO Centar za građansko obrazovanje. Tužbom je traženo da se obaveže da isplate odštetu državi zbog „nezakonite smene direktora i troškova nastalih tokom sudskih postupaka“. Iako je kasnije Osnovni sud u Podgorici presudio da Bratićeva nije dužna da nadoknadi štetu, zaštitnik imovinsko-pravnih odnosa zahtevao je da isplati 15.281 evro.
Opozicija je optuživala Bratić za politički revanšizam, dok je ona pravdala smene depolitizacijom školstva, tvrdeći da su neki direktori zloupotrebljavali obrazovne ustanove u političke svrhe. Mnogi funkcioneri i intelektualci su stali u njenu odbranu, uključujući Eparhiju budimljansko-nikšićku. Goran Danilović, lider Ujedinjene Crne Gore, izjavio je da je ono što je Bratić uradila zaslužuje medalju, a ne zatvor.
U međuvremenu, Slavica Bratić, Vesnina sestra, apelovala je na predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da spreči nepravdu i zaštiti svoju sestru od „očigledno politički motivisanog obračuna“. Ona je naglasila da je Milatović bio njen kolega u Vladi i da poznaje Vesnu kao stručnu i moralnu osobu.
Bivši premijer Zdravko Krivokapić nije se oglašavao povodom hapšenja Bratićeve, dok je često istupao u vezi sa sukobima unutar trenutne vlasti. Slavica Bratić je istakla da je ceo proces velika nepravda, naglašavajući da dok su neki kriminalci slobodni, njena sestra, koja nije uzela ni jedne centa od države, dobija pritvor.
Jakov Milatović je među retkima koji su osudili privođenje Bratićeve, naglašavajući da je ona na funkciji bila više od godinu dana i da je radila u interesu obrazovanja. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i otvorio pitanja o političkoj pravdi i zloupotrebi moći u Crnoj Gori.
