Evropska leta postaju sve duža i toplija, a nova studija sugeriše da bismo mogli doživeti značajno povećanje broja vrućih dana u godini. Iako je trend produžavanja leta već dugo primećen, nedavno istraživanje je otkrilo da su sadašnji obrasci klimatskih promena slični onima od pre 6.000 godina, kako navodi dr Selija Martin-Puertas, vodeća istraživačica sa Odeljenja za geografiju na Rojal Holovej univerzitetu.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, Martin-Puertas i njen tim su analizirali mulj iz evropskih jezera, koji služi kao važan zapis o klimatskoj istoriji i omogućava uvid u promene godišnjih doba tokom poslednjih 10.000 godina. Oni su se fokusirali na „pojasni temperaturni gradijent“, odnosno razliku u temperaturi između Arktika i ekvatora, koja utiče na vremenske prilike u Evropi i pokreće vetrove sa Atlantskog okeana.
Kako se Arktik zagreva, temperaturna razlika između Arktika i ekvatora opada, što usporava vazdušne struje i produžava letnje vremenske obrasce, uključujući toplotne talase. Prema rezultatima studije, za svaki pad od jedan stepen Celzijusa u pojasnom temperaturnom gradijentu, letnja sezona se produžava za oko šest dana. Ako se trenutni trend zagrevanja nastavi, Evropa bi do 2100. godine mogla da doživi dodatnih 42 letnja dana, uz mogućnost da do kraja veka ima čak osam meseci letnjeg vremena.
Ovo stanje podseća na klimatske uslove koje je Evropa imala pre 6.000 godina, kada su topli periodi trajali skoro 200 dana. Osim toga, naglašava se da emisije gasova sa efektom staklene bašte ubrzavaju zagrevanje Arktika, koje se trenutno događa brže nego globalni prosek. Dr Laura Bojal, jedna od autorki studije, ukazuje na to da ovo nije samo savremeni fenomen, već stalna karakteristika Zemljinog klimatskog sistema, ali da su brzina, uzrok i intenzitet promena sada drugačiji.
Osim klimatskih faktora, na promene letnjih obrazaca utiču i ljudski izazvani pozitivni i negativni povratni efekti. Evropa se smatra kontinentom koji se najbrže zagreva, a gradovi su posebno pogođeni zbog efekta urbanog toplotnog ostrva, koji nastaje usled zadržavanja toplote u asfaltu i betonu.
Analiza koja je objavljena ovog leta, pod nazivom „Climate Resilience for All“, obuhvatila je temperaturne podatke iz 85 gradova širom sveta u periodu od 2019. do 2023. godine i pokazala je da se „sezone vrućine“ više ne javljaju isključivo tokom leta. Na primer, Atina u Grčkoj imala je posebno dugu sezonu vrućina, koja je trajala od sredine maja do početka oktobra. Tirana u Albaniji zabeležila je 143 dana ekstremne toplote, dok su Lisabon u Portugalu i Madrid u Španiji imali dugačke periode visokih temperatura — 136, odnosno 119 dana.
Ranija istraživanja takođe su pokazala da je ljudski izazvano klimatsko zagrevanje u prošloj godini dovelo do dodatnog meseca ekstremne vrućine za oko polovinu svetske populacije. Ovi podaci ukazuju na hitnost problema klimatskih promena i potrebu za hitnim akcijama kako bi se ublažili njeni efekti na životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se društvo, vlade i pojedinci angažuju na smanjenju emisija stakleničkih gasova i preduzmu korake ka održivijem životu. Samo zajedničkim naporima možemo da se suočimo sa izazovima koje donose klimatske promene i osiguramo bolju budućnost za naredne generacije.
