Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je danas na društvenoj mreži X postavila pitanje o tome kako je moguće da nijedna institucija Evropske unije, niti jedna grupa u Evropskom parlamentu, nikada nije reagovala ili osudila otvoreno organizovane neonacističke svečanosti u Hrvatskoj. Brnabić je istakla da na ovim događajima redovno učestvuju desetine hiljada ljudi, što je, prema njenim rečima, zabrinjavajuće.
U svom postu, Brnabić je podelila snimak sa koncerta hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona, koji je poznat po promociji ustaštva. Na snimku se čuje poklič „Za dom spremni“, koji se često povezuje s mračnom prošlošću Hrvatske tokom Drugog svetskog rata. Brnabić je pitala kako je moguće da ovakvi događaji budu dozvoljeni u okviru Evropske unije, koja se navodno bori protiv ekstremizma i mržnje.
„Ovi događaji su otvoreno podržani od strane hrvatske Vlade. Ljudi na tim svečanostima pevaju i veličaju koncentracione logore u kojima su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma zverski ubijeni, uključujući i decu“, naglasila je Brnabić, ukazujući na ozbiljnost situacije i na potrebu za reakcijom međunarodne zajednice.
Pitanje koje je Brnabić postavila nije novo, ali je ponovo dobilo na važnosti u svetlu nedavnih događaja u Hrvatskoj. Naime, neonacističke svečanosti i koncerti u Splitu i drugim gradovima često privlače pažnju, ali reakcije iz EU su retke. Ova situacija postavlja pitanje o doslednosti evropskih vrednosti i o tome kako se suočavaju sa ekstremizmom unutar svojih granica.
Brnabić je takođe ukazala na to da se ovakvi festivali i koncerti ne odvijaju u izolaciji, već su deo šireg fenomena glorifikacije ustaštva i revizionizma u Hrvatskoj. Ovakva retorika i ponašanje se ne može ignorisati, jer utiče na međunacionalne odnose i doprinosi tenzijama u regionu.
Ona je dodala da bi Evropska unija trebala da preuzme odgovornost i da se jasno distancira od ovakvih pojava, ukoliko želi da bude kredibilna u svom pristupu ljudskim pravima i borbi protiv mržnje. „Kako je moguće da se u EU ne reaguje na ovakve manifestacije? Da li to znači da je ekstremizam u nekim slučajevima prihvaćen?“, upitala je Brnabić.
Reakcije na njen post su bile različite. Dok su neki podržali njene stavove i ukazali na potrebu za većom pažnjom prema ovakvim pitanjima, drugi su kritikovali njenu analizu, smatrajući da je previše pojednostavljena i da ne uzima u obzir složenost situacije. Ipak, očigledno je da tema neonacizma, ustaštva i glorifikacije prošlih zločina ostaje kontroverzna i da izaziva duboke podele u društvu.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će dalje izgledati odnosi između Srbije i Hrvatske, kao i između Srbije i Evropske unije. Brnabić je jasno stavila do znanja da će ona i dalje ukazivati na ove probleme, smatrajući ih ključnim za budućnost procesa evropskih integracija Srbije.
Završavajući svoju objavu, Brnabić je pozvala na jedinstvo i solidarnost među narodima Balkana, naglašavajući da nijedna država ne bi trebala da toleriše ili podržava ekstremizam. Njene reči su poziv na akciju, kako domaće, tako i međunarodne zajednice, da se bore protiv mržnje i netolerancije u svim oblicima.
