Pre nekoliko dana, Specijalno državno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora protiv bivšeg predsednika i premijera Crne Gore, Mila Đukanovića, kao i njegove sestre Ane Đukanović, zajedno sa ostalim osumnjičenima u vezi sa slučajem „Telekom“. Ova odluka dolazi nakon višegodišnjih istraga i optužbi koje su se ticale korupcije i zloupotrebe u privatizaciji državne telekomunikacione kompanije, a koje su imale ozbiljne posledice ne samo na domaćem, već i na međunarodnom nivou, uključujući i Sjedinjene Američke Države.
Slučaj „Telekom“ je otkrio brojne nepravilnosti, uključujući podmićivanje i korupciju tokom procesa privatizacije. Ambasada SAD je 2014. godine potvrdila da je njihova Komisija za hartije od vrednosti i berzu pronašla dokaze o podmićivanju u Crnoj Gori. Ova istraga je pokrenuta na osnovu prijave MANS-a iz 2019. godine, a tužilac Saša Čađenović je bio zadužen za slučaj, no sada se suočava sa optužbama za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja.
U svetlu odbacivanja krivične prijave, Pokret „Evropa sad“ predvođen Milojkom Spajićem najavio je formiranje Anketnog odbora. Ova inicijativa ima za cilj da se razjasni uloga Mila Đukanovića i drugih državnih organa u vezi sa slučajem „Telekom“, ali i sa drugim privatizacijama, kao što su Nikšićka banka, „Primorska“ i „Metalac“. Koalicija ZBCG takođe će podržati ovu inicijativu kako bi se rasvetlila odgovornost tužilaštva i drugih institucija.
Milo Đukanović je na odbacivanje krivične prijave reagovao izjavljujući da nije reč o zastari, već o tome da u tom slučaju nije bilo krivičnog dela. On je istakao da su sve aktivnosti u vezi sa ovim predmetom vođene na njegovu štetu. Đukanović se brani tvrdnjama da je sve što se dešavalo u proteklih 20 godina imalo za cilj da ga diskredituje.
Politički analitičar Boško Vukićević ukazuje na važnost donošenja leks specijalisa koji bi onemogućio primenu instituta zastare u slučajevima zlodela iz prošlog režima. Prema njegovim rečima, trodecenijska autokratija omogućila je režimskim zvaničnicima da nesmetano sprovode kriminalne aktivnosti i pljačkaju državu i njene građane. On smatra da bi oslobođene institucije trebalo da se bore za pravdu, a ne da koriste zastaru kao zaštitu za bivše vladare.
Vukićević dalje objašnjava da je kontrola pravosudnih institucija od strane vlasti obesmislila mogućnost da se primeni institut zastare, naglašavajući da bi pravosudni sistem trebao da se bori protiv nepravde i da ne dozvoli da se bivšim zvaničnicima pruži „pojas za spasavanje“. Ovo se posebno odnosi na afere poput „crnih trojki“ i „Telekom“, gde se stvara utisak da se pravda izbegava zbog proteka vremena.
S obzirom na sve navedeno, situacija u Crnoj Gori ostaje napeta. Odbacivanje krivične prijave protiv Mila Đukanovića i drugih osumnjičenih u vezi sa aferom „Telekom“ može se protumačiti kao još jedan korak unazad u borbi protiv korupcije i zloupotrebe vlasti. Mnogi analitičari i aktivisti pozivaju na veću odgovornost i transparentnost u radu pravosudnih institucija, kako bi se osiguralo da pravda prevlada.
Aktuelna situacija ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom reformom pravosudnog sistema i potrebom da se osigura da se slične afere ne ponove u budućnosti. Očekuje se da će Anketni odbor koji planira Pokret „Evropa sad“ biti ključan u rasvetljavanju svih nejasnoća i odgovornosti u vezi sa ovim teškim slučajevima, pružajući nadu građanima za pravedniji sistem.
