Mladi poljoprivrednici Bora Vesin i Dragan Andrejević iz Crepaje pokazali su kako se uz dobri plan, predan rad i entuzijazam može postići značajan uspeh u poljoprivredi. Na tri hektara zasada posadili su čak 100.000 sadnica paprike, a prvi prinosi su izuzetno kvalitetni i zadovoljavajući. Ova inicijativa ne samo da doprinosi lokalnoj ekonomiji, već i pruža primer kako mladi ljudi mogu da se uključe u poljoprivredu i doprinesu razvoju ovog sektora.
Bora Vesin, jedan od osnivača ovog projekta, ističe da je paprika „kraljica povrtarstva“ i da su plodovi koje su posadili izuzetno krupni, neki dostižu čak i 300 grama. Ključ uspeha leži u dobroj zaštiti, pravilnoj prihrani i vrhunskom sistemu zalivanja. Ove reči potvrđuju važnost agronomske prakse u proizvodnji, koja može znatno poboljšati kvalitet plodova.
Sezona pripreme ajvara i zimnice dodatno povećava potražnju za paprikom, posebno za krupnim i ravnim plodovima pogodnim za pečenje i ljuštenje. Andrejević naglašava da su prilikom sadnje birali upravo takve sorte kako bi zadovoljili tržišne potrebe. Ova pažljiva selekcija omogućava im da ponude proizvode izuzetnog ukusa i kvaliteta, sa debelim mesom i prirodnom slasti.
Berba paprike će trajati još oko mesec dana, a cena prve klase paprike se kreće od 120 do 150 dinara po kilogramu. Iako je izazov pronaći pouzdanu radnu snagu, dnevnica od 400 dinara po satu omogućava dobro zarađivanje beračima. Međutim, rad na berbi nije lak; fizički je zahtevan i zahteva pažnju tokom branja. Rajko Fijat, radnik iz Tomaševca, objašnjava da je važno paziti da se ne lomiti biljke i da se ne beru zeleni plodovi, posebno jer je ovo prva berba.
Uprkos izazovima, ova inicijativa predstavlja optimizam za budućnost poljoprivrede u Srbiji, posebno među mladim ljudima. Vesin i Andrejević su primer kako se strast i inovativnost mogu spojiti s tradicijom poljoprivredne proizvodnje. Njihova priča može inspirisati druge mlade ljude da se uključe u poljoprivredu i doprinesu održivom razvoju ovog sektora.
Pored ekonomskih benefita, ovakvi projekti takođe imaju i ekološku dimenziju. Uzimajući u obzir sve veći pritisak na prirodne resurse i klimatske promene, važno je da se poljoprivreda prilagodi novim uslovima i da se primene održive prakse. Mladi poljoprivrednici poput Vesina i Andrejevića mogu biti predvodnici ovih promena, koristeći moderne tehnologije i metode koje smanjuju uticaj na životnu sredinu.
Osim toga, njihova saradnja i zajednički rad pružaju primer kako udruživanje resursa i znanja može doneti bolje rezultate. U svetu gde su izazovi u poljoprivredi sve veći, zajednički pristup može biti ključ uspeha. Kroz razmenu iskustava i resursa, mladi poljoprivrednici mogu lakše prevazići prepreke i stvoriti održive poslovne modele.
U zaključku, priča Bore Vesina i Dragana Andrejevića je inspirativna i predstavlja svetlu tačku u svetu poljoprivrede. Njihova sposobnost da uzgajaju kvalitetne proizvode, uprkos izazovima, pokazuje potencijal koji mladi ljudi imaju u ovoj oblasti. Njihov rad se ne samo da doprinosi lokalnoj ekonomiji, već i postavlja temelje za održivu budućnost poljoprivrede u Srbiji. Ovakvi primeri su potrebni kako bi se podstakla nova generacija poljoprivrednika i osiguralo da poljoprivreda ostane vitalna i konkurentna u godinama koje dolaze.
