U vremenu kada sve više poljoprivrednika traži alternativne i isplative kulture, glog se izdvaja kao biljka sa velikim ekonomskim potencijalom, naročito u Srbiji. Glog (Crataegus) je listopadni žbun ili nisko drvo, koje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, pa je savršeno prilagođen našem podneblju. Osim što je poznat po svojim lekovitim svojstvima, naročito korisnim za kardiovaskularni sistem, ova biljka je sve traženija u farmaceutskoj i herbalnoj industriji.
Cena jedne sadnice gloga kreće se od 200 do 400 dinara, a na površini od jednog hektara može se zasaditi između 3.000 i 4.000 sadnica, u zavisnosti od gustine sadnje i tipa zemljišta. Prvi plodovi se očekuju već posle treće godine, dok pun rod stiže u periodu između pete i šeste godine. U tom momentu, prinos može dostići od 3 do 5 tona po hektaru, što po trenutnim cenama od 150 do 300 dinara po kilogramu može doneti i do 1,5 miliona dinara godišnje.
Višestruka upotreba
Osim plodova koji se koriste za proizvodnju čajeva, tinktura, kapsula i sirupa, glog ima i dodatnu vrednost u poljoprivredi – može služiti kao živa ograda i zaštita useva, zahvaljujući gustoj krošnji i trnovitim granama. Glog se tradiocionalno koristi u narodnoj medicini, prepoznaje se kao biljna sirovina koja doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova. Njegovi plodovi sadrže antioksidanse, koji pomažu u regulaciji krvnog pritiska i poboljšanju cirkulacije.
Minimalna nega, stabilan prihod
Za uspešan uzgoj gloga preporučuje se sunčano mesto i propusno tlo, blago kiselo do neutralno. Održavanje nije zahtevno – biljka ne traži intenzivno navodnjavanje, a plodovi se beru u jesen, kada sazru i dobiju karakterističnu crvenu boju i slatko-kiselkast ukus. Nakon berbe, plodovi se mogu koristiti odmah ili se mogu čuvati za kasniju upotrebu, čime se dodatno produžava njihova ekonomska vrednost.
S obzirom na to da je glog otporan na sušu i bolesti, predstavlja odličan izbor za poljoprivrednike koji traže kulturu sa niskim troškovima proizvodnje i stabilnim prihodima. U uslovima globalnih klimatskih promena i sve većih pritisaka na konvencionalne poljoprivredne kulture, glog može biti ključni faktor u diversifikaciji poljoprivredne proizvodnje.
Za mnoge koji traže dugoročnu i sigurnu investiciju u poljoprivredi, glog se pokazuje kao ekonomski opravdana i prirodno pogodna opcija – sa sve većom potražnjom i niskim troškovima proizvodnje, njegova popularnost nastavlja da raste. U kombinaciji sa trendovima zdravog života i prirodnih lekova, glog ima potencijal da postane ključna kultura na tržištu.
Poljoprivrednici koji se odluče za uzgoj gloga mogu očekivati ne samo finansijsku dobit, već i doprinos očuvanju biodiverziteta i ekološkoj stabilnosti. Kao biljka koja privlači razne vrste insekata, glog može pomoći u održavanju prirodne ravnoteže u ekosistemu.
U svetlu svih navedenih prednosti, glog se nameće kao izuzetno privlačna opcija za poljoprivrednike u Srbiji. U trenutku kada je potreba za održivim i ekološkim rešenjima u poljoprivredi jača nego ikada, glog može igrati značajnu ulogu u stvaranju održive budućnosti za srpsku poljoprivredu.
U zaključku, glog nije samo biljka sa lekovitim svojstvima, već i izvor značajnog ekonomskog potencijala. Njegova višestruka upotreba i jednostavnost uzgoja čine ga idealnim izborom za sve koji žele da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju i ostvare profit. Sa sve većom potražnjom za prirodnim i zdravim proizvodima, glog se čini kao biljka koja će nastaviti da osvaja tržište i privlači pažnju poljoprivrednika.
