Stopa zaposlenosti u Evropskoj uniji dostigla je istorijski visoki nivo od 75,8 procenata u 2024. godini, iako je to i dalje 2,2 procentna poena ispod zacrtanog cilja od 78 procenata, koji je postavljen Akcionim planom Evropskog stuba socijalnih prava za 2030. godinu. Ovi podaci su danas objavljeni od strane Evrostata, kancelarije EU zadužene za statistiku.
Prema izveštaju, 46,5 procenata svih regiona Evropske unije, što odgovara 113 od 243 regiona, uspelo je da dostigne ili premaši postavljeni cilj zapošljavanja. Ovo ukazuje na to da su mnogi regioni postigli značajan napredak u smanjenju nezaposlenosti i povećanju zaposlenosti.
Među regionima koji su ostvarili najbolje rezultate nalaze se svi regioni u Češkoj i Švedskoj, kao i značajan broj regiona u Holandiji, Danskoj, Irskoj, Nemačkoj i Slovačkoj. Na primer, Nemačka je ostvarila izvanredne rezultate sa 35 od 38 regiona koji su postigli ili premašili cilj. Takođe, Estonija, Kipar i Malta su se našli na ovom spisku uspešnih regiona.
U okviru analize, ističe se da su regioni sa najvišim stopama zaposlenosti, koji su jedini zabeležili stope iznad 85 procenata, uključuju arhipelag Oland u Finskoj (86,4 procenata), oblast Varšave (86,2), Bratislave (85,4), kao i Budimpešte (85,3), Utreht u Holandiji (85,3) i okrug Praga (85,1). Ovi regioni su se pokazali kao primeri uspešnog tržišta rada i ekonomske stabilnosti.
S druge strane, analiza je pokazala da mnogi regioni sa niskim stopama zaposlenosti često pripadaju ruralnim, slabo naseljenim ili perifernim područjima. Ovaj obrazac je posebno izražen u južnim regionima Španije i Italije, kao i u većem delu Grčke, nekim oblastima Rumunije i najudaljenijim mestima u Francuskoj.
Još jedna grupa regiona sa niskim stopama zaposlenosti obuhvata bivša industrijska središta koja se nisu uspešno prilagodila novim ekonomskim uslovima. Ovo ukazuje na to da ekonomska transformacija i prilagođavanje tržištu rada ostaju izazovi za određene regione u EU.
Prema podacima, oko 25 procenata regiona EU, odnosno 65 od 243 sa dostupnim informacijama, imalo je stopu zaposlenosti ispod 73,5 procenata. Ova grupa obuhvata tri regiona u južnoj Italiji – Kalabriju (48,5 procenata), Kampaniju (49,4) i ostrvo Sicilija (50,7), kao i deo Brisela u Belgiji (64,1), Lacio u Italiji (69), Beč u Austriji (70,6) i Atiku u Grčkoj (71).
Ovi podaci ukazuju na velike razlike u stopama zaposlenosti unutar EU, što može biti rezultat različitih ekonomskih i socijalnih faktora koji utiču na tržište rada u različitim regionima. Problemi sa zapošljavanjem u ovim područjima često su povezani sa strukturnim izazovima, kao što su nedostatak investicija, slaba infrastruktura, kao i migracija radne snage prema urbanijim i razvijenijim regijama.
Kao zaključak, iako su neki regioni postigli značajan napredak u povećanju zaposlenosti, razlike u stopama zaposlenosti i dalje postoje, a političke i ekonomske strategije će biti ključne za rešavanje ovih izazova. Evropska unija nastavlja da se fokusira na unapređenje tržišta rada i ostvarenje ciljeva postavljenih u okviru Akcionog plana, kako bi se stvorila ravnoteža između različitih regiona i obezbedila ekonomska stabilnost za sve njene članice.
