Politička scena u Severnoj Makedoniji je ponovo usijana, ali ovoga puta u centru pažnje nije samo spoljnopolitičko pitanje. Glavni uzrok trenutne napetosti je ogromna količina zaplenjene marihuane, koja je izazvala lavinu optužbi između aktuelne vlasti i opozicije. Nakon što su domaći mediji objavili da je prvobitno zaplenjeno 21 tona droge, direktno povezanih sa kompanijom bliskom Socijaldemokratskom savezu Makedonije (SDSM) i bivšim premijerom Zoranom Zaevim, slučaj se ubrzo pretvorio u političku aferu prve klase.
Aktuelni premijer Hristijan Mickoski izneo je šokantnu procenu da bi ukupna količina zaplenjene droge mogla dostići čak stotinu tona. Ove tvrdnje su dodatno podgrejale sumnje o organizovanom kriminalu pod pokroviteljstvom bivših struktura vlasti. Reakcija Zorana Zaeva, bivšeg premijera, bila je brza; on je na svom Fejsbuk profilu oštro demantovao bilo kakvu povezanost sa zaplenjenom drogom, nazivajući optužbe „lažima, klevetama i zloupotrebom njegovog imena“. On je od aktuelne vlasti zatražio javno izvinjenje, ističući da je od njegove ostavke vođena kampanja protiv njega.
Politički analitičar iz Severne Makedonije, Petar Arsovski, analizirao je situaciju i naglasio da se brojke o zaplenjenoj marihuani neprestano menjaju. Tokom istraživanja, količina zaplenjene marihuane dostigla je 40 tona, s tim da je Mickoskiova procena o mogućem dostizanju stotinu tona realna. Arsovski ističe da se nakon proizvodnje medicinskog ulja od kanabisa ostaju list i cveće, što može doprineti povećanju zaplenjenih količina. On je upozorio na neizvesnost u vezi sa čuvanjem zaplenjene marihuane, naglašavajući da nije jasno da li se to skladišti na adekvatan način ili završava na crnom tržištu.
Dok vlast tvrdi da su ovi događaji rezultat „kartelske politike“ bivše vlade SDSM-a, javnost i dalje čeka konkretne dokaze. Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi opsežnu istragu i najavljuje ulazak u sve fabrike za preradu marihuane kako bi se utvrdilo vlasništvo i eventualne nepravilnosti. Arsovski ukazuje na to da je teško utvrditi faktičko stanje jer se situacija brzo pretvara u „politički ping-pong“ između vlasti i opozicije. Nema dovoljno informacija o tome da li se radi o zapleni legalne količine marihuane ili o količini koja je bila namenjena crnom tržištu.
Pitanje moguće umešanosti Zorana Zaeva, koji je pre političke karijere bio biznismen, takođe je aktuelno. Arsovski ne isključuje mogućnost da je nekada bio uključen u ovaj biznis, ali naglašava da trenutne optužbe deluju politički motivisano. Bez konkretnih dokaza, sve što se trenutno dešava predstavlja samo javne optužbe i konferencije za štampu.
Posebnu dimenziju ovom slučaju daje povezanost sa nedavnom zaplenom pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca. Postavlja se pitanje kako je moguće da tolika količina droge pređe državnu granicu neprimećeno, s obzirom na postojeće skenerske i carinske kontrole. Arsovski smatra da je takav poduhvat teško izvodljiv bez određene „pomoći“ iznutra.
Vlasti u Skoplju su najavile da je jedan bivši ministar promenio protokol za uzgajanje i proizvodnju ulja, što je omogućilo firmama da skladište marihuanu na neadekvatan način, stvarajući „sivu zonu“ pogodnu za malverzacije. Ova afera bi mogla imati dalekosežne posledice po industriju medicinskog kanabisa u Severnoj Makedoniji, koja je ranije najavljivana kao velika razvojna šansa. Problemi leže u zakonskoj regulativi koja dozvoljava samo proizvodnju ulja, dok ogromne količine biomase ostaju neiskorišćene.
Na pitanje da li je ovo kraj industrije kanabisa u toj zemlji, Arsovski zaključuje da su obe opcije moguće – ili potpuni „krah“ i gašenje velikog broja firmi ukoliko se dokaže sistemska zloupotreba, ili „resetovanje“ industrije ako se ispostavi da su u pitanju izolovani slučajevi kriminala.
