Brisel – Zapadne sankcije su imale „značajan uticaj“ na rusku ekonomiju, izjavio je danas specijalni izaslanik Evropske unije za sankcije, Dejvid O’Saliven. On je naglasio da sankcije nisu „čarobno rešenje“ i da će uvek postojati načini za njihovo zaobilaženje, ali je izrazio uverenje da su, nakon četiri godine, sankcije počele da daju rezultate.
O’Saliven je u razgovoru za britanski Gardijan, uoči četvrte godišnjice napada Rusije na Ukrajinu, izjavio da je prilično optimističan u vezi sa efektima sankcija. „Sankcije su zaista imale značajan efekat na rusku ekonomiju“, rekao je on. Prema njegovim rečima, tokom 2026. godine mogla bi se pojaviti tačka kada bi ruska ratna ekonomija mogla postati neodrživa, s obzirom na to da je civilna ekonomija teško pogođena zbog izgradnje vojnih kapaciteta.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se evropske zemlje suočavaju s izazovima u vezi sa energetskom politikom, inflacijom i ekonomskim rastom, koji su takođe uticali na stavove prema daljim sankcijama. Iako se čini da sankcije u velikoj meri utiču na rusku ekonomiju, postavlja se pitanje koliko su te mere održive na duži rok.
Sankcije su uvedene kao odgovor na rusku agresiju prema Ukrajini i imaju za cilj da osnaže pritisak na Kremlj kako bi se prekinuli konflikti i uspostavio mir. Međutim, kako je O’Saliven istakao, nije realno očekivati da sankcije same po sebi reše sve probleme. Potrebni su dodatni napori i diplomacija kako bi se postigao trajan mir u regionu.
U međuvremenu, analitičari ukazuju na to da Rusija pronalazi načine da se prilagodi novonastalim okolnostima, uključujući diversifikaciju svojih trgovinskih partnera i povećanje saradnje sa zemljama poput Kine i Indije. Ovaj trend može dovesti do toga da sankcije imaju ograničen efekat na dugoročne ekonomske i vojne kapacitete Rusije.
Pored toga, postoji zabrinutost da bi dugotrajne sankcije mogle imati negativne posledice po evropske ekonomije, s obzirom na to da su mnoge zemlje zavisne od ruskih energetskih resursa. O’Saliven je priznao da se EU suočava s izazovima u vezi sa energetskom bezbednošću, ali je naglasio da je važno ostati dosledan u pogledu sankcija.
U svetlu ovih okolnosti, Evropska unija nastavlja da razmatra dodatne mere koje bi mogle dodatno pojačati pritisak na Moskvu. O’Saliven je napomenuo da se EU priprema za mogućnost povećanja sankcija u slučaju da Rusija nastavi sa svojim vojnim aktivnostima u Ukrajini.
S obzirom na sve ove faktore, važno je pratiti razvoj situacije i uticaj sankcija na rusku ekonomiju. Dok O’Saliven izražava optimizam, mnogi analitičari ostaju skeptični i smatraju da je potrebno više vremena da se procene dugoročni efekti ovih mera.
U zaključku, zapadne sankcije su pokazale značajan uticaj na rusku ekonomiju, ali će njihova održivost i efikasnost zavisiti od daljnjih političkih i ekonomskih odluka, kako u Evropi, tako i u Rusiji. O’Salivenov optimizam može biti ohrabrujući, ali je jasno da je situacija daleko od rešene i da će se sukobi u Ukrajini nastaviti da oblikuju političku i ekonomsku dinamiku u regionu. Samo vreme će pokazati da li će sankcije biti dovoljno snažne da izazovu promene u ruskoj strategiji ili će se Moskva uspešno prilagoditi novim uslovima.
