Grčka je najavila značajan korak u zaštiti dece, uvodeći zabranu pristupa društvenim mrežama za mlađe od 15 godina. Ova inicijativa, koja će stupiti na snagu 1. januara 2027. godine, obuhvatiće svu decu rođenu od 1. januara 2012. godine. Premijer Kirijakos Micotakis je prvobitno najavio ovu meru, a detalje su izložili ministri zdravlja Adonis Georgijadis, digitalne uprave i veštačke inteligencije Dimitris Papastergiu i državni ministar Akis Skertos na konferenciji za novinare u Atini.
Zabrana se odnosi na popularne platforme poput Instagrama, TikToka, Facebooka i Snapchata, dok aplikacije za razmenu poruka neće biti obuhvaćene novim zakonskim okvirom. Ministar Papastergiu je objasnio da cilj nije „sečenje interneta“, već stvaranje zaštitnog okvira za decu. U tom smislu, Grčka planira da koristi evropske mehanizme za proveru starosti, kao što je Kids Wallet, koji će postati obavezni. Ovi mehanizmi su označeni kao pouzdani i razmatra se njihova integracija sa evropskim digitalnim novčanikom (EUDI Wallet).
Potpuna implementacija nove regulative biće postepeno završena do kraja 2026. godine. Ovim potezom, Grčka se pozicionira kao jedna od prvih zemalja koja preduzima ovakvu meru, formirajući savez sa drugim evropskim državama poput Španije, Italije, Kipra, Danske i Francuske, koje podržavaju slične inicijative za zaštitu maloletnika. Ministar Skertos je uporedio ovu meru sa uvođenjem sigurnosnih pojaseva u automobilima, naglašavajući da je to još jedna regulativa u zaštiti maloletnika.
„Poručujemo svim kompanijama koje naše dete i demokratiju smatraju potrošnom robom da ovde se završava njihov poslovni model“, istakao je Skertos. Ovaj novi zakonski okvir predviđa sveobuhvatnu zaštitu maloletnih korisnika od rizika koji mogu uticati na njihovo mentalno zdravlje zbog prekomerne upotrebe društvenih medija. Platforme će biti odgovorne za primenu provere starosti i ograničavanje pristupa korisnicima mlađim od 15 godina, u skladu sa evropskom regulativom Digital Services Act (DSA).
Nadzor će vršiti nacionalne vlasti, poput EETT (Grčka nacionalna agencija za komunikacije), ESR (Grčka agencija za zaštitu podataka) i APDPCH (Grčka agencija za zaštitu privatnosti). U slučajevima kršenja pravila, predviđena je procedura prosleđivanja predmeta zemlji u kojoj je sedište platforme, uz informisanje Evropske komisije o mogućem izricanju sankcija na evropskom nivou.
Ministar zdravlja Adonis Georgijadis je naglasio ozbiljne posledice upotrebe društvenih mreža kod dece. „Ovde govorimo o zavisnosti. Kod maloletnika, zavisnost može dovesti do gojaznosti, zamora očiju, poremećaja spavanja, a na mentalnom zdravlju može izazvati anksioznost, depresiju, pa čak i suicidne tendencije“, upozorio je Georgijadis. Takođe je naglasio da zavisnost jača i govor mržnje na mrežama.
Podaci koje su predstavili ministri su alarmantni: 17 odsto dece uzrasta 11-15 godina bilo je žrtva online uznemiravanja, a 23 odsto petnaestogodišnjaka oseća nervozu bez pristupa mobilnom telefonu. Zavisnost od društvenih mreža dovodi do zanemarivanja važnih aktivnosti, a primećuju se i rodne razlike: devojčice su sklonije problematičnoj upotrebi društvenih medija, dok dečaci imaju problem sa prekomernim igranjem igrica.
Fizičko zdravlje dece je takođe ugroženo, a posledice uključuju sedelački način života. Na psihičkom planu, beleže se poremećaji pažnje, niska samokontrola, socijalna izolacija i povišen rizik od suicidalnih misli. Ove informacije ukazuju na to koliko je važno preduzeti mere za zaštitu mladih generacija od negativnog uticaja društvenih mreža i stvoriti sigurnije digitalno okruženje za njih.
